Све што треба да знате о атопијском дерматитису

Атопијски дерматитис (AD), познат и као атопијски екцем, хронично је запаљенско обољење коже које најчешће погађа децу, али се може јавити и код одраслих. Реч је о неинфективном, али веома упорном стању које карактеришу сува, испуцала и изузетно сврабна кожа. Атопијски дерматитис спада у групу атопијских болести заједно са астмом и алергијским ринитисом, с којима често коегзистира. Овде ћемо указати на све најважније што треба да знате о атопијском дерматитису – које су ризичне групе, како се манифестује, који су симптоми и узроци болести, дијагностификовање и лечење.

Шта је атопијски дерматитис?

Атопијски дерматитис је хронично (дуготрајно) запаљење коже које је повезано са алергијском склоношћу организма. Реч „атопијски“ потиче из грчког језика и означава необичну или нетипичну реакцију, док „дерматитис“ значи упала коже.

У суштини, атопијски дерматитис значи да кожа претерано реагује на спољашње или унутрашње надражаје, иако ти надражаји не изазивају проблеме код већине људи. Особе са овом болешћу често имају наследну склоност ка алергијама, па се атопијски дерматитис често јавља заједно с астмом, алергијама на храну или алергијским ринитисом (поленска кијавица).

Атопијски дерматитис се често описује и као алергијски екцем, мада није увек директно изазван алергенима, већ представља комбинацију генетских и имунолошких фактора, уз оштећену заштитну функцију коже. Што више знате о природи овог обољења боље ћете помоћи свом детету или себи као пацијенту. 

Које се болести називају атопијским?

Атопијски дерматитис спада у групу атопијских обољења, односно атопијских болести, које карактеришу повећане реакције имуног система на различите, иначе безопасне супстанце из околине (алергене).

Три главне болести које чине атопијску тријаду су:

1. Атопијски дерматитис (екцем) – хронична упала коже са сврабом и сувоћом.

2. Бронхијална астма – хронична болест дисајних путева.

3. Алергијски ринитис (поленска кијавица) – упала слузокоже носа изазвана алергенима.

Ова обољења се често јављају заједно или у породицама где постоји наследна склоност ка атопији. Због тога се атопијски дерматитис сматра имунолошким и алергијским кожним обољењем.

Које су ризичне групе?

Атопијски дерматитис се најчешће јавља код беба и мале деце – чак 90 % случајева почиње пре пете године живота. Међутим, код неких особа симптоми могу да потрају и кроз одрасло доба, па чак и да се први пут појаве касније у животу. Већи ризик за развој болести имају:

– деца чији родитељи болују од атопијских болести (на пример, астме, алергијског ринитиса, екцема),

– особе са сувом кожом и осетљивим имунитетом,

– особе које живе у урбаним срединама са загађеним ваздухом или у хладнијим климатским условима,

– пацијенти изложенији стресу или хемијским иритантима.

Како се манифестује атопијски дерматитис?

Манифестације атопијског дерматитиса могу варирати у зависности од узраста пацијента.

Код беба су то црвенило, свраб и промене које се обично јављају на образима, челу, глави и прегибима руку и ногу.

Услед обољења код деце кожа постаје сува, задебљана, са израженим сврабом, често на прегибима лаката и колена, врату и запешћима.

Код одраслих се симптоми могу појавити на лицу, врату, горњем делу тела и рукама, а кожа постаје изразито задебљала и перутава.

Главни симптоми овог обољења су:

– интензиван свраб, често ноћу,

– сува и испуцала кожа,

– црвене, упаљене, понекад и влажне или краставе промене,

– задебљана кожа код хроничних случајева,

– хиперпигментација или депигментација након зарастања промена.

Свраб је често најизраженији симптом и може довести до чешања које додатно погоршава стање и отвара пут секундарним инфекцијама.

Узроци атопијског дерматитиса

Тачан узрок није потпуно разјашњен, али се сматра да настаје као комбинација генетских фактора и спољних утицаја.

Најчешћи узроци и фактори погоршања укључују генетску предиспозицију, односно наследну склоност ка атопијским болестима.

Дефект у баријерној функцији коже доводи до смањене способности коже да задржава влагу и штити од алергена и микроорганизама.

Узроци могу бити алергени из околине – прашина, гриње, полен, животињска длака, као и иритација из сапуна, детерџента и козметике.

Међу узроцима су и промене температуре и влажности, а емоционални стрес такође може погоршати симптоме.

Дијагностификовање и лечење атопијског дерматитиса

Дијагнозу обично поставља дерматолог на основу клиничког прегледа и анамнезе. Нема специфичних лабораторијских тестова за потврду атопијског дерматитиса, али у неким случајевима се могу радити тестови алергије, анализа породичне анамнезе и биопсија коже.

Лечење је индивидуално и усмерено на ублажавање симптома, контролу упале и спречавање погоршања. Не постоји трајно излечење, али се уз правилну негу симптоми могу држати под контролом. Основне мере лечења укључују редовно хидрирање коже применом креме, масти без мириса, алкохола и другим мерама које повећавају хидрирање коже.

Препоручују се и кортикостероидне креме, пре свега за контролу акутних упала, уз контролисану и краткотрајну употребу. Алтернатива кортикостероидима имогу бити инхибитори калцинеурина (на пример такролимус, пимекролимус).

Антихистаминици могу ублажавати свраб, антибиотици се примењују код секундарних бактеријских инфекција, а фототерапија се примењује у тежим случајевима који не реагују на топичке третмане.

Важност едукације пацијента

Поред медицинског лечења, веома је важна едукација пацијената и доследно избегавање познатих окидача. Добро је познавати могући утицај исхране и правилну негу коже код овог обољења.

Нутријенти попут омега-3 масних киселина, цинка и витамина Д помажу у смањењу упале и јачању кожне баријере. Храна богата здравим мастима, као што су риба, маслиново уље и орашасти плодови, доприноси здрављу коже и њеној отпорности на спољне иританте. Такође, свеже воће и поврће обезбеђују витамине и антиоксидансе који подржавају имунитет и смањују ризик од упалних реакција.

Код неке деце, одређене намирнице могу погоршати симптоме, посебно ако постоји интолеранција или алергија. Најчешћи окидачи су кравље млеко, јаја, орашасти плодови и индустријски прерађена храна са адитивима.

Хидратација коже је такође важна. Довољно уноса воде помаже кожи да остане еластична и отпорна на исушивање, док свеже воће и поврће богато водом, попут лубенице и краставца, додатно доприноси влажности коже изнутра.

Код атопијског дерматитиса препоручује се краткотрајно туширање топлом (не врућом) водом уз коришћење уљаних купки које не исушују кожу. Након купања, обавезно нанети одговарајућу крему како би се кожа заштитила од сувоће. Чешање треба избегавати јер може погоршати стање коже и довести до инфекција. Код млађе деце могу помоћи памучне рукавице током ноћи.

Одећа треба да буде лагана и израђена од природних материјала попут памука. Излагање наглим променама температуре треба свести на минимум, како би се избегло додатно исушивање или прекомерно знојење коже.

Атопијски дерматитис може значајно утицати на квалитет живота. Зато је важно применити одговарујуће лечење и третман коже. Правовремено препознавање симптома и одговарајуће лечење кључни су за држање болести под контролом.