Споменички комплекс на Кадињачи посвећен је борцима ужичког Радничког батаљона и две чете Посавског одреда који су херојски изгинули 29. новембра 1941. године, штитећи одступницу Врховног штаба, партизана и рањеника из Ужица према Санџаку. Налази се на 14 километара западно од Ужица, крај пута према Бајиној Башти.
Битка на Кадињачи
Припадници Радничког батаљона Ужичког партизанског одреда, којим је командовао Андрија Ђуровић, херојски су изгинули пружајући жесток отпор далеко надмоћнијем немачким снагама које су надирале према Ужицу у офанзиви на ослобођену територију Ужичке републике.
Одлуком Врховног штаба упућени су да на Кадињачи затворе правац Бајина Башта–Ужице, успоре напредовање десне колоне немачке 342. дивизије и тиме омогуће одступање Врховног штаба и евакуацију рањеника и ратног материјала из Ужица ка Златибору. Ноћу између 28. и 29. новембра 1941. стигли су на положаје, а 29. новембра, од јутра до поподнева, вођена је одсудна битка за одбрану Ужица и слободне Ужичке републике.
Био је то херојски чин и велика жртва родољуба и хероја. Изгинули су скоро сви борци Радничког батаљона, а са њима и командант батаљона Андрија Ђуровић и командант Ужичког партизанског одреда Душан Јерковић.
Њима у славу и част стоје камене фигуре споменичког комплекса, као сведочанство њиховог херојског подвига свевременог слободарског значења.
Спомен-комплекс
У првој фази градње, 1952. године, подигнут је споменик у виду пирамиде. Испод споменика је костурница са посмртним остацима већине бораца изгинулих у херојском отпору немачким снагама.
Споменик је остао централни део спомен-комплекса, изграђеног 1979. године. Меморијални комплекс свечано је отворио председник Републике Јосип Броз Тито 23. септембра 1979. године. Тада је Раднички батаљон одликован Орденом народног хероја.
Аутори споменичке композиције и Спомен-дома су вајар Миодраг Живковић и инжењер архитектуре Александар Ђокић. Комплекс чине три целине: амфитеатар Ужичке републике, алеја Радничког батаљона и висораван слободе.
Посебан део комплекса је Спомен-дом, у коме је музејска поставка са више од три стотине аутентичних предмета и докумената, претежно везаним за припаднике Радничког батаљона. Ту су њихови лични документи, фотографије, архивска грађа, оружје и други експонати.
На Меморијалном споменику су записани стихови ужичког песника Славка Вукосављевића:
„Рођена земљо јеси ли знала?
Ту је погино батаљон цео…
Црвена крв је процветала
кроз снежни покров хладан и бео.
Ноћу је и то завејо ветар.
Ипак на југу… војска корача…
Пао је четрнаести километар,
ал` никад неће Кадињача“.
Спомен-комплекс на Кадињачи годишње посети више хиљада грађана и ученика на екскурзијама.
Разгледање изложби у Спомен-дому омогућено је радним данима од 7.30 до 17 часова и суботом од 7.30 до 15 часова.
Телефони за информације: (031) 521-360 и 807-047.
Оставите одговор