Ko je bio Krsta Cicvarić, Užičanin rođen u selu Nikojevići? Pominje se kao levičar i anarhista, zalutao u idejama i ideologijama, sve do fašizma; filozof koji je pisao o Marksu i socijalizmu; u istoriji srpskog novinarstva smatra se začetnikom tabloidne štampe; jedini je srpski novinar koga pominju Vinston Čerčil i Lav Trocki; pogubljen od komunista posle Drugog svetskog rata.
Krsta Cicvarić je na sajtu Užice.Net krajem devedesetih uvršten među užičke filozofe, a njegova novinarska karijera tada je ostala u drugom planu. Ovoga puta u prvom planu je upravo njegovo novinarstvo, poslovično nazvano „cicvarićevsko novinarstvo“ kao aluzija na tabloidni pristup.
Rođen je u zlatiborskom selu Nikojevići 1875. godine. Posle onovne škole u Mačkatu školovanje je nastavio u užičkoj gimnaziji, odakle je izbačen zbog svađe sa profesorom Nastasom Petrovićem, radikalom, i zbog otvorenom „bezbožništva“. Studirao je filozofiju u Beogradu i Beču, ali studije nije završio.
Krsta se smatra začetnikom tabloidne štampe u Srbiji, a danas ima nastavljače u dobrom delu srpskih štampanih i elektronskih medija.
Još je jedan povod za pominjanje Krste Cicvarića. Njegov praunuk Mitar Cicvarić postavio je Krstinu fotografiju kao centralnu u restoranu svog etno-naselja u Nikojevićima. Naziv restorana je „Straža 1911“ po nazivu dnevnog lista koji je izlazio u Beogradu od 1911. do 1915. godine kao „slobodoumni organ javnog mišljenja“, u kome je Krsta Cicvarić bio jedan od direktora i najaktivnijih novinara.
To je početak realizacije zamisli njegovih potomaka da otvore spomen-sobu posvećenu svom čuvenom pretku. Za otvaranje spomen-sobe preduzete su potrebne radnje u gradskoj upravi Užica i Narodnom muzeju.
Sećanje na Krstu veoma je živo i danas u porodici Cicvarić, ali se ranijih decenija u vreme socijalističke Jugoslavije nije šire pominjalo, jer je Krsta streljan 31. oktobra 1944. godine od nove komunističke vlasti kao propagator fašističkih ideja.
Krsta je streljan bez suđenja, u potpuno nejasnim okolnostima, a ne zna se gde je sahranjen. Tek nekoliko godina kasnije, 1953, dobijena je službena potvrda Suda u Beogradu „da se Krsta Cicvarić smatra preminulim“ 1944. godine, a rešenje je sačuvano u porodičnoj arhivi.
Vinston Čerčil, britanski premijer, inače i sam iskusan novinar, Krsti je prišio etiketu „jednog od najboljih evropskih novinara između dva rata“.
Lav Trocki, ruski revolucionar, čak ga spominje u ratnoj korespodenciji „Balkanski ratovi 1912-1913“ kao „slobodnog anarhistu“ i direktora lista „Straža“, za koji navodi kako „kritikuje srpske socijaldemokrate na nivou tračarenja“.
O Krsti Cicvariću pročitajte više u prilogu profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Vladimira Barovića.
Ostavite odgovor