ДУХОВИТА СТАРОВЛАШКА УМОВАЊА

Када једном, рецимо у наредном веку, хроничари буду исписивали нову монографију о Старом Влаху, мораће да се лате књига-хроника доследног новинара из тог турбулентног краја – Драгољуба Гагричића Гагрице.

Ова чињеница понајбоље показује колико су важне Гагричине књиге, јер је у досадашњих пет сместио разноврсни старовлашки живот: од анегдота, изрека, записа, репортажа, до ретких фотографија које такође показују колико је био богат на овој географској, и друштвеној, ветрометини.

Подсетимо: у “Старовлашкој ризници“ аутор је обелоданио драгоцене народне умотворине и неугасле искре живота; претходна књига “Тапије у камену”, у шест сликовитих поглавља, садржи сочне репортерске записе о ретким занимањима, планинама чудних имена, последњим рабаџијама, Дарковој ћуприји, варошицама уз немирну границу, о младој са пасошем, Немцима који су чували ћирилицу, крајпуташима, првим златарским летњиковцима; о онима који су следили своје претке и судбину везали за свој завичај, о ратницима и нашим заборавима…

Најновија књига, шеста по реду, „На кантару шерета”, на неки начин представља допуњени наставак књиге „Старовлашка умовања“ (2011), а садржи 1200 више него занимљивих анегдота. У ствари, пред вама је, штовани читаоци, својеврсна ризница, необични споменик казивачима свих професија који су на духовит, пецкав, почесто горак начин саопшатавали разноразне мудролије.

Да ли су ове, и овакве, анегдоте разумљиве данашњем, савременом читаоцу који је превише заокупљеном технолошким језиком?

Сви читаоци, без обзира на годину рођења, ако буду пажљиви читачи, сигуран сам да ће разумети кључне поруке ових анегдота, јер је Гагричић – у деветнаест поглавља – успео да представи комплетан, или карактеристичан, старовлашки живот.

У књизи су сабране анегдоте о шумарима, ракији „мученици“ у којој саговорник поручује: „Ја се држим ђедовог аманета: Немој никад, ни за живу главу, без ракије да попијеш каву.“ Записивао је Гагрица и анегдоте о чувеним мајсторима, о чудним односима власти и народа: „Снаша из села преко Увца први пут отишла на месну конференцију ССРН. Тамо за други делагатски мандат предлагали кандидата из града и хвалили га: те сутра ће почети да насипа пут, поправиће школу, довести струју…

– У нашем селу ништа се не веже за труо колац! огласила се она из ћошка учионице.

Због упадице је оштро критиковали, а кад је дошла кући, свекрва је приупита: Шта би на коверенцији?

– Музу јарца у решето…“

Ту су и анегдоте о удавачама, неспретним нежењама, просцима, браку и чувању образа, женама са „везаним језиком“, о креним славама, сујетама и наравима, житу и кукољу, самару који је бржи од кобиле, кајмаку који не рђа, душама које миришу на босиљак, о језику и здравом разуму…

Гагрица се пола века дружио и са шеретима и потајно записивао њихова умовања. Често су досетке погрдне и пресне, превише љуте, али увек добронамерне, јер су се њихови казивачи, на тај хуморни начин, често бранили од зимоморе и тежачког планинског живота.

Књига за читање и чување!

Миломир Краговић

О АУТОРУ

Драгољуб Гагричић, новинар у пензији, рођен у Дебељи 1949. године. Основну школу завршио у Дебељи и Штиткову, Гимназију у Новој Вароши, а Вишу педагошку школу (група српскохрватски језик и књижевност) у Ужицу.

Радни век провео у новинарству у Полимљу (Пријепоље), Златарским новостима (Нова Варош) и Вечерњим новостима (Београд), где је две деценије био хонорарни, а од 1995. године стални дописник из Старог Влаха и Полимља.

Иницијатор је и учесник низа активности на заштити баштине, очувању наслеђа, неговању културе сећања на претке и одбрани ћирилице и традиције. Добитник је Годишње награде Вечерњих новости (1996), Ордена Светог Саве Синода СПЦ (2007) и „Златне значке“ Културно-просветне заједнице Србије (2023).

Аутор је и издавач две књиге: Стровлашка умовања (анегдоте, пословице и изреке) 2011. године и другог допуњеног издања 2017. године и Дозивање предака (записи, фељтони, епске песме – мала историјска читанка Старог Влаха) 2015. године.

Монографију Нова Варош из старих албума објавила је Библиотека „Јован Томић“ из Нове Вароши 2021. године.

Књиге Старовлашка ризница (зрнца народних умотворина и искре живота), 2023. године и Тапије у камену (пером и сликом кроз Стари Влах), 2025. године издао је Истраживачко-издавачки центар „Стари Влах“ из Београда.

ИЗ УВОДА КЊИГЕ „НА КАНТАРУ ШЕРЕТА“

Οва књига је спомен шеретима који су изнедрили бројне анегдоте, догодовштине и шале, а и казивачима, што их одржавају у животу, проносећи кроз народ.

У животу и новинарском занату имао сам велику привилегију да слушам приповедања и умовања или је судбина хтела да сам растао уз шерете, заволео их, поклањао им поверење, а они ми разгорели радозналост према народном предању, говору и стваралаштву.

У књизи „На кантару шерета“ су анегдоте, догодовштине и шале објављене у књигама „Старовлашка умовања“ (2011. и 2016) и „Старовлашка ризница“ (2023), чији су примерци готово реткост и код аутора, као и 300 анегдота касније записаних.

Намера је да се на једном месту, у збирци, нађе преко 1.200 анегдота старовлашког умовања, све што сам за пола века сакупио из народног памћења и сведочења савременика, што представља део духа и традиције краја.

Поднебље Старог Влаха, део западне Србије између Голије и Лима, Пештера и Златибора, где називи неких планина говоре о суровости живота (Чемерница, Муртеница, Кукутница, Мучањ) изнедрило је од старина познату старовлашку школу живота.

У књизи „Старовлашка размеђа“ Благоје Радивојевић је оставио траг о овој школи: „Свако је био печен и варен, податкан и окаљен да не стане на трулу даску, да не седи на ушима, да не затвара оба ока, да леђима увек нађе ослонац, да чиме не изазове завист…“

Живот дописује анегдоте, догодовштине и шале: као испод чакмака (кресива, комада челика), којим се избија искра из камена да би се запалила ватра или дуван, кресне варница, врцају мудре досетке, нижу се зрнца народног умовања…

Остављајући спомене дуже од живота и чувајући образ предака и огњишта, дух и менталитет Старог Влаха шерети су верна одбрана језика и народних речи.

Нова Варош, 28. априла 2025. године

Драгољуб Гагричић