Поводом 80. годишњице пробоја Солунског фронта и завршетка Првог светског рата, Историјски архив Ужице, уз помоћ Скупштине општине Ужице као главног спонзора, објавио је књигу др Рада В. Познановића „Изгинули у ратовима 1912-1918. из ужичког округа“. Књига има 456 страна и штампана је у тиражу од 2000 примерака, у тврдом повезу. Поред неколико фотографија, у књизи су објављене и две репродукције слика најпознатијег ратног сликара Врховне команде српске војске Михаила Миловановића: Краљ Петар Први у рову и Куманово. Предговор је написао познати историчар ужичког краја др Стеван Игњић. Цена књиге је 100 динара.

Из ове спомен-књиге видимо да је из 233 насеља са подручја данашњих седам општина – Ариље, Бајина Башта, Ивањица, Косјерић, Пожега, Ужице и Чајетина, бивши срезови који су сачињавали ужички округ, у два балканска рата и у Првом светском рату погинуло и умрло 16.113 ратника. Имена погинулих и умрлих дата су посебно за сваку данашњу општину, односно појединачно по градским насељима и селима.

На крају књиге, као посебан додатак, објављен је краћи текст под насловом „Ратници помрли у Ужичкој војној болници“, а затим имена 1.213 ратника. Поред имена умрлих војника српске војске из ужичког краја и других крајева Србије, објављена су и имена 387 помрлих заробљених војника Аустро-угарске војске.

Овом спомен-књигом аутор др Раде В. Познановић и Историјски архив Ужице подигли су најбољи, највећи и најлепши споменик погинулим и умрлим ратницима из ужичког округа у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Аутор је, како у предговору истиче др Стеван Игњић, сачинио вредно дело, необичну и ретку монографију, која „језиком имена“ речито и јединствено говори о злом времену, патњама српског народа, жртвама на фронтовима, чије последице су оставиле ожиљке у душама савременика. Ова спомен-књига је трагичан биланс „времена смрти“, наша колективна и лична судбина, која читаоцима и уопште јавности, како истиче др Игњић, „на самосвојан начин открива судбину српског понора и несреће, али и национални узлет народа у одбрани слободе“ јер из заборављене прошлости „стижу поруке које нас упозоравају о немирном и неизвесном времену“.