Реверзибилна хидроелектрана (РХЕ) Бистрица представља стратешки пројекат од изузетног значаја за енергетску будућност Србије. Њена изградња ће омогућити стабилно и ефикасно интегрисање обновљивих извора енергије, повећати енергетску сигурност и донети значајне финансијске бенефите. Изградња ове реверзибилне хидроелектране је кључни корак ка одрживој и независној енергетској будућности земље.

РХЕ Бистрица планирана је између река Увац и Лим, са капацитетом од 628 мегавата (МW) и инвестицијом вредном око милијарду евра. Очекује се да њена изградња буде завршена до 2031. године, а да 2032. уђе у оперативни енергетски систем Србије.
Просторно ће захватити око 324 хектара, највећим делом на територији општине Нова Варош, али ће заузимати и делове општина Прибој и Пријепоље. Обухвата 13 катастарских општина и то су Бистрица, Радоиња, Рутоши, Сеништа, Челице, Бања, Калафати, Кратово, Мажићи, Прибојске Челице, Дренова, Кучин и Џурово.
Користиће постојеће акумулације, укључујући Увачко, Златарско и Радоињско језеро, чиме ће се побољшати коришћење каскаде Дринско-Лимских електрана. Најниже позиционирани елемент система чиниће постојећа акумулација Потпећ на реци Лим, са запремином од 25 милиона кубних метара. Ова интеграција ће омогућити ефикасније управљање водним ресурсима.
Будућа РХЕ Бистрица посебан значај имаће у контексту све већег учешћа обновљивих извора енергије (ОИЕ) попут ветра и сунца. Очекује се да ће до 2030. године ОИЕ чинити око 45% укупне производње електричне енергије у Србији. РХЕ Бистрица ће омогућити додатни прихват око 1.500 МW из енергије ветра и сунца, чиме ће се обезбедити балансирање система и складиштење енергије када је то најпотребније.
Њеном изградњом Електропривреда Србије (ЕПС) очекује годишње финансијске бенефите око 140 милиона евра, захваљујући повећаној флексибилности и могућности пружања балансне резерве на тржишту електричне енергије.

До сада су завршени сви неопходни делови пројектне документације, као што је идејни пројекат, студија оправданости и нацрт студије утицаја на животну средину, просторни план подручја посебне намене. Јапанска агенција за међународну сарадњу – JICA (Џајка) ради на анализи и процени пројекта, што претходи доношењу одлуке о финансирању. Иако су неки истражни радови већ почели, почетак пројектних радова и њихово интензивирање очекује се почетком 2026. године.
Јавне консултације о пројекту
Идеја о подизању ове реверзибилне хидроелектране стара је око четири деценије. Било је покушаја да се започне са градњом у сарадњи са канадским, а касније кинеским фирмама, али до реализације није дошло.
На стручним скуповима о енергији и приликом израде стратешких планских докумената увелико се дискутује и анализира садашњи иновирани пројекат изградње РХЕ Бистрица који је урадио “Енергопројект Хидроижењеринг”. А прва јавна консултација о овом пројекту одржана је 13. маја 2025. у Новој Вароши, где су заинтересоване стране, од локалне самоуправе, до грађана и еколога, информисане о детаљима и ефектима пројекта.
С обзиром да су Лимске хидроелектране носилац и мотор развоја овог краја, РХЕ Бистрица омогућиће још бољу искоришћеност комплекса постојећих хидроелектрана на овом подручју – ХЕ Увац, ХЕ Кокин Брод и ХЕ Бистрица, која је и најстарија, изграђена 1960. године.
Објашњено је да ће бити неопходно измештање дела магистралног пута на релацији Нова Варош – Бистрица, у дужини од око два километра. Ту се већ спроводе истражни радови, као припрема за измештање пута, које ће бити једна од првих активности реализације пројекта. То је предуслов да би почеле активности које су предвиђене у зони реке Лим.
Овај пројекат предвиђа изградњу саобраћајница од бране Клак до машинске зграде, које ће уједно повезати два села, Сеништа и Рутоше, са модерним саобраћајницама.
На састанку је истакнуто да је иновирани пројекат узео у обзир и све елементе заштите животне средине, па је ранији пројекат коригован како се, ни на који начин, не би угрозило водоснабдевање Прибоја.
Представници ЕПС-а и пројектанти, заједно са госпођом Јурико Кудо, експертом за социјалне аспекте Јапанске агенције за међународну сарадњу JICA посетили су и општину Прибој, где је такође разговарано о детаљима пројекта, наредним припремним активностима,као и актуелним истражним радовима.
Техничке карактеристике система РХЕ Бистрица
Систем РХЕ Бистрица радиће наизменичним захватањем односно испуштањем воде из планиране акумулације Клак, која ће се формирати преграђивањем реке Увац, и постојеће акумулације Потпећ, која је формирана преграђивањем реке Лим. Транспорт воде између ових акумулација обезбедиће се изградњом тунела и цевовода.
У Просторном плану предвиђен је низ објеката у систему РХЕ Бистрица и ХЕ Потпећ. То су планирана брана и акумулација Клак, улазно/излазна грађевина у акумулацији Клак, доводно/одводни тунел са сифоном и испустом, диференцијални водостан, доводно/одводни челични цевовод, машинска зграда, улазно/излазна грађевина у акумулацији Потпећ, прикључно разводно постројење са прикључним далеководима за РХЕ Бистрица и постојећа брана, хидроелектрана и акумулација Потпећ.

У Бистрици већ постоји мања хидролектрана, снаге 104 мегавата. Само пет километара даље биће изграђена нова, реверзибилна – са четири агрегата, шест и по пута већег капацитета.
Шта значи реверзибилна?
Реверзибилна хидроелектрана подразумева двосмерно мењање тока снаге, односно пумпање воде из доњег у горње језеро и обрнуто, чиме се отвара могућност управљања производњом.
Овај тип електрана ради тако што воду из доњег језера пумпа у горње, када је струја јефтина или када је има вишка у систему, а затим користи воду из горњег језера да производи струју, када је најскупља или када дође до поремећаја у производњи или потрошњи струје.
У случају РХЕ Бистрица, горња акумулација ће се формирати у селу Сеништа, у засеоку Клак, изградњом истоимене бране на реци Увац. Брана ће бити на 7,5 километара низводно од постојеће бране Радоиња, а укупна запремина нове акумулације биће 108 милиона кубних метара воде. Као доња акумулација користиће се постојећа акумулација Потпећ на реци Лим, која је формирана ранијом изградњом бране Потпећ.
Она представља природно складиште, резервоар у који се може складиштити енергија из соларних електрана и ветропаркова, а користити онда када то највише одговара систему. Утолико је РХЕ Бистрица неопходнија и за прихват великог прилива зелене енергије који се очекује почетком наредне деценије.
Значај хидроелектрана за Електропривреду Србије
На Београдском енергетском форуму 2025, у организацији портала Balkan Green Energy News, генерални директор ЕПС-а Душан Живковић је истакао да се Електропривреда Србије првенствено усредсредила на пројекат реверзибилне хидроелектране Бистрица која ће донети низ предности за стабилну производњу и складиштење електричне енергије у Србији.
У интервјуу за портал Balkan Green Energy News, директор Живковић је нагласио да „РХЕ Бистрица ствара услове да за дужи период омогућимо раст коришћења обновљивих извора енергије и могућност балансирања”. А као највећи проблем пред реализацију овог пројекта наводи то што је „тренутно на тржишту тешко наћи компаније које могу одговорно, озбиљно и у роковима да реализују неки посао. Енергетски поремећаји из 2021. нису само угрозили енергетске фирме него и ланце снабдевања. Често долазимо у ситуацију да најбоље светске компаније престају да буду довољно расположиве и поуздане. ЕПС је увек радио по принципу примене најбољих доступних технологија, а то имају само најбоље компаније које су сада суочене са новим изазовима“.

ЕПС je историјски везан за обновљиве изворе енергије, a прве хидроелектране у Србији – „Под градом“ у Ужицу и „Вучје“ код Лесковца, старе су више од сто година. Хидроелектрана „Под градом“ на Ђетињи пуштена је у рад 1900. године и била је прва електрана у Србији која је радила по Теслиним принципима полифазних струја.
Први пренос електричне енергије у Србији урађен је од мале хидроелектране „Вучје“ до Лесковца, далеководом дужине 17 километара. Електрана је почела да ради 1903. године, за потребе ткачница и осветљавање Лесковца.
Данас ЕПС у свом саставу има 16 хидроелектрана са 51 хидроагрегатом, једну реверзибилну хидроелектрану са два агрегата на Дрини у Бајиној Башти, једно пумпно постројење са две пумпе и 16 малих хидроелектрана, као и једну соларну електрану инсталисане снаге 330 кW.
Будућа РХЕ Бистрица биће повезана на преносну електроенергетску мрежу и укључена у систем Трансбалканских далековода.
Оставите одговор