Док седите у изузетно пријатном ресторану испред Потпећке пећине, уз шум пећинске речице која ту, на дохват руке, протиче на свом кратком путу до Ђетиње, намеће се помисао на неке давне људе, за које археолози претпостављају да су ту живели у време неолита, млађег каменог доба. Оно је на Балкану почело око 5500 година пре нове ере, а у напреднијим људским заједницама, какве су тада биле оне на Блиском истоку, око 7000 година пре нове ере.
Одлике човека тог доба су да је већ почео да израђује оружја и оруђа од глачаног камена. Нови начин обраде камена омогућио је израду бољег ловачког оружја, напреднијег од оног од клесаног камена. Пресудне промене на боље су израда грнчарије од печене земље, припитомљавање животиња, обрађивање земље и гајење дивљих житарица. Усавршен је и риболовни алат, али је свакако било теже ухватити рибу онда него данас, када је за вас у ресторану припремају директно из рибњака са пастрмком.
Да је Потпећка пећина била погодно човеково станиште још за време неолита сведочи откривено камено оружје, керамички предмети и обрађени јеленским рогови. За бољу представу ондашњег живота може послужити новоизграђено археолошко насеље СтаПарк код Ужица, које дочарава живот људи управо на неолитским локалитетима, откривеним код Стапарске бање.
Толико о људима и времену, а сада о Потпећкој пећини. Налази се у селу Потпеће, 14 километара од Ужица, недалеко од магистралног пута на скретању за Злакусу. Пећински улаз највећи је у Србији, висок је 50 метара, при дну широк 12 метара, а при врху 22 метра. За неке је у облику потковице, а неке подсећа на мамута?
Пећина је настала од водотокова који пониру у Дрежничкој долини и по изласку из пећине стварају поменуту речицу Петницу. Сачињавају је два главна спрата пећинских канала, а краси је обиље сталактита и сталагмита. Према њиховим облицима, а ради занимљивости туристима, дати су називи просторима у којима се налазе – Дворана змајева, Дон Кихот, Снежана и седам патуљака и друге, а прате их и водичеве митолошке легенде. Средња годишња температура ваздуха у пећини је 9,5 степени Целзијусових.
Истраживана је у оба претходна века, а за туристичке сврхе уређена и отворена 1984. године. Заштићена је као споменик природе.
Потпећка пећина отворена је за посетиоце од почетка априла до краја октобра сваког дана од 10 до 18 часова. Последњи улазак је у 17 часова.
Цене појединачне карте за одрасле је 300 динара, а за децу 200 динара. У групним посетама одрасли плаћају карту 240 динара, а деца 170 динара.
Контакт телефон Туристичке организације Ужице је +381 31 513 485.
Оставите одговор