Природни резерват Увац права је ризница најлепшег природног богатства у Србији. Свима видљиви бисери су величанствена језера која из године у годину привлаче све већи број посетилаца. Ипак, до појединих локалитета чије лепоте одузимају дах, можете доћи само уколико добро познајете терен и у пратњи чувара заштићеног подручја.
Ушачки пећински систем је једна од њих. Састоји се од Ушачке и Ледене пећине које се спајају кроз јаму Бездан и са дужином већом од шест километара чине највећи пећински систем у Србији.
– Ледена пећина састоји се из 12 дворана, од којих су две потпуно уређене за посетиоце укупне дужине од 550 метара. Прва дворана коју називамо још и „црвеном“, препуна је пећинског накита. Ту се могу видети бигрене кадице, а према појединим веровањима уколико неко попије воду из ње врло брзо ће се удати или оженити.Такође, у првој дворани монтирани су уређаји којим се мери температура ваздуха, ваздушни притисак и ово је прва пећина у Србији која има такве уређаје – каже Стева Радовановић из Специјалног резервата природе Увац.
До ових пећина може се стићи чамцем, пловећи Увачким језером.Температура у пећини је константно осам степени и преко лета и преко зиме. Иако многи у први мах помисле да Ледена пећина носи назив због хладноће, то није тачно, јер је име добила по кристалним зидовима, који су потпуно бели од количине пећинског накита.
– Друга дворана је сасвим другачија од прве, називамо је још и „двораном сенки“ због тога што где год да се загледате у стене можете приметити неки лик који код неких улива страх, а код неких одушевљење. Пећина је настала пре 23-30 милиона година, нека озбиљнија истраживања спелеолози су извршили седамдесетих година прошлог века, а током њих пронађене су четири ретке врсте слепих мишева и посебна врста гусенице карактеристична за систем Пештерске висоравни – објашњава Радовановић.
Ушачки пећински систем доступан је туристима, али у ограниченом броју и на начин на који то дозвољава одлука Завода за заштиту природе Србије и надлежног министарства.
Пећина мора најједноставније да се уреди како се ништа не би нарушило унутар ње, почев од микро климе. Унутра нема додатних светлосних ефеката, управо због промене температуре, улази се са лампама и мора остати аутентична и управо због таквог доживљаја.
Овај спелеолошки рај на југозападу Србије обилује изузетно ретким биљним и животињским врстама. Ту је и поток који после десетак метара нестаје у пукотини и бистро језеро које не дозвољава прилаз дворани са таваницом од танких сталактита.
РИНА
Оставите одговор