Имунологија је научна дисциплина посвећена истраживању имуног система и начина на који реагује на различите интерне и екстерне факторе. Имунитет се категоризује као неспецифичан (урођен) и специфичан (стечен), а имунолошки одговор је темељ имунске активности. Имунитет може бити последица имунолошке реакције, али такође може произаћи из преосетљивости или аутоимуности. Имуносна инактивност може бити специфична имунотолеранција, имуносупресија или имунодефицијенција.
Имуни систем има кључну улогу у заштити организма од страних агената који могу наштетити здрављу. Активира се када се страна материја или организам нађе унутар тела. Органи имуног система као што су лимфни чворови, слезина, тимус, крајници и аденоиди су повезани путем лимфних судова. Лимфни чворови су ефикасни филтери за неутрализацију штетних материја, док тимус омогућава сазревање Т-лимфоцита.

Непчани крајници, аденоиди и језични крајници чине лимфни прстен, чија је функција заштита горњих дисајних путева и дигестивног система. Имуни систем има могућност препознавања страних супстанци и њихово разликовање од ендогених (унутрашњих) компоненти. Ако је имуни систем тешко оштећен, ни најефикаснији антибиотски третман не може обезбедити преживљавање.
Имунолошке реакције су основа многих лабораторијских тестова који се користе за дијагностику, праћење болести и ефикасности терапије. Имунологија се користи у тестовима као што су RIA (радиоимуноанализа), ELISA (ензимски имуносорбентни тест), FFIA (флуороимуноанализа), CLIA (хемијски луминесцентни имуноанализа), ECLIA, имуноелектрофореза, блот технике (Western блот, имуноблот) и други.
Радиоимуноанализа (RIA)
Радиоимуноанализа (RIA) је нуклеарномедицинска микроаналитичка метода која омогућава мерење концентрације биолошки активних супстанци (као што су хормони, лекови, вирусни и туморски маркери) у биолошким течностима, најчешће у серуму.
RIA се користи у медицинској пракси од шездесетих година 20. века и постала је битна метода за дијагнозу и праћење третмана различитих болести. Често се користи у ендокринологији за мерење нивоа хормона као што су TSH, T3 и Т4, али се може користити и за мерење нивоа других супстанци као што су дроге, витамини, ензими и антитела.

Метода укључује додавање крвног узорка у реакциони систем који садржи антитело и обележени антиген. Обележени антиген и крвни узорак конкуришу за везивање на антитела, резултирајући формирањем комплекса антиген-антитело-обележени антиген. Концентрација крвног узорка се тада одређује на основу количине обележеног антигена који није везан за антитело.
RIA је изузетно осетљива метода која може детектовати изузетно мале количине супстанци у крвном узорку. Међутим, постоји ризик од лажно позитивних или лажно негативних резултата, што може довести до нетачне дијагнозе или терапије. Због тога је од виталног значаја да се RIA изводи у адекватном лабораторијском окружењу са стручним особљем.
Ензимски имуносорбентни тест везан за ензиме (ELISA)
ELISA, што је скраћеница за ензимски повезани имуносорбентни тест, је метода која идентификује и квантификује антитела у крвном узорку. Ова метода се сматра врло тачном и поузданом, што је чини идеалном за дијагнозу разних стања, укључујући инфекције, туморе, анемије и друге болести. ELISA је често први корак у процесу дијагностике, пре него што се пацијенти упуте на детаљније тестове.
ELISA тестови варирају у зависности од специфичног стања које се испитује, али се могу користити за откривање нивоа психоактивних супстанци у урину, као и за праћење нивоа лекова код пацијената. ELISA користи елементе имуног система и одређене хемикалије како би открио имунолошке реакције у телу. Количина антитела се одређује мерењем боје раствора у којем се одвија реакција између антитела и честица које се за њих везују.
Анализе у имунологији
Имунолошки тестови су лабораторијски поступци који се користе у медицини за процену рада имуног система, као и за дијагнозу и праћење различитих болести. CRP је протеин који се повећава током акутне упале, а Anti CCP At су антитела на циркулишући цитрулинисани пептид, која се користе за дијагностику реуматоидног артритиса. RF је реуматоидни фактор, који се такође користи за дијагнозу ове болести.
ASTO се користи за потврду претходне инфекције са стрептококама групе А и може помоћи у дијагнози реуматске грознице или гломерулонефритиса, који могу бити компликације ове инфекције. IgA антитела се налазе у различитим деловима тела и пружају прву линију одбране против бактерија и вируса. IgG антитела су најчешћа и производе се као одговор на прошле или тренутне инфекције. IgM антитела се производе када се тело први пут сусреће са одређеним патогеном и могу указивати на акутну фазу болести. IgE антитела су обично повећана код алергијских реакција, атопијског дерматитиса, астме и других инфекција.
C3 и C4 су протеини комплемента, који помажу у одбрани тела од инфекција и спречавају аутоимуне болести. CIC, ENA и Anti ds DNA су антитела која се користе у дијагностици аутоимуних болести, као што је системски лупус еритематозус. ANA SCREEN и ANA PROFIL су тестови за детекцију аутоимуних болести, који анализирају различита антитела. Трансглутаминска At IgA/IgG и Анти глијадинска At IgA/IgG се користе у дијагнози целијакије.

Оставите одговор