Kraljevi srpskog neba svakako su beloglavi supovi koji su bili pred izumiranjem pre odrđenog vremena, ali se njihova populacija konačno povećala i njihov opstanak više nije ugrožen kao ranije. Njihovo najveće prirodno stanište svakako je kanjon Uvca.
Fondacija za zaštitu ptica grabljivica vrši njihovo markiranje u cilju njihove što veće zaštite, a lepa praksa je i davanje imena svakoj markiranoj ptici kako bi se lakše i vodila evidencija. Zanimljivo je što sada mogu i građani da kumuju ovim veličanstvenim pticama, i da budu deo programa njihove zaštite.
– Možda niste znali? I vi možete da usvojite mladog beloglavog supa i date mu ime. Kumovanjem ili usvajanjem mladog beloglavog supa izražava se podrška ideji zaštite ove ugrožene vrste. Donacijom od 2.000 dinara postajete kum i sup dobija ime koje vi predložite. Svaki beloglavi sup ima svoj evidencioni karton sa informacijama gde je lutao, kada je beležen i svim pojedinostima iz njegovog života – kažu u Fondaciji za zaštitu ptica grabljivica.
Sve informacije o kumovanju možete pronaći na sajtu Fondacije: https://vulture.org.rs/…/kumovanje-davanje-imena…/
Beloglavi sup je krupan lešinar koji naseljava Pirinejsko i Balkansko poluostrvo, delove severne Afrike, Malu Aziju, Kavkaz i jugozapadne delove Azije. Stanarica je, ali mlade ptice dosta i daleko lutaju. Nastanjuje prostrana otvorena područja sa klisurama i slabom vegetacijom u planinskim i mediteranskim predelima (stepe, polupustinje, pašnjaci), sa potkapinama i terasama na visokim i nepristupačnim liticama pogodnim za gnežđenje. Potrebna mu je blizina vode. Veći deo dana provodi odmarajući se na stenama, a ostatak u letu pretražujući teren ili na pronađenoj lešini.
Prema podacima Specijalnog rezervata prirode Uvac , beloglavi sup je naša najveća ptica sa rasponom krila oko 2,80 metara i prosečnom težinom od 7,5-8,5 kilograma, a može dostići i 11 kilograma. Ženka nosi samo jedno jaje, krajem januara ili početkom februara i na njemu leže oba roditelja 54-56 dana. Proces rasta izleglog mladunca na gnezdu traje od 110-130 dana. Gnežđenje beloglavog supa je grupno i obrazuju se kolonije, retko izolovani parovi. Polno sazrevanje traje 4-7 godina, posle čega se mladi najčešće vraćaju u zavičajnu koloniju.
Gnezda mogu da budu veoma blizu jedno drugom. Retko se gnezde usamljeni parovi. Beloglavi supovi u monogamni i veze su doživotne. Gnezdo pravi u pukotinama stena, na policama i potkapinama litica, uglavnom između 500 i 1200 m n. v. Veoma retko se gnezdi na drveću u gnezdima drugih grabljivica.
Hrani se isključivo leševima srednjih i krupnih sisara, najčešće kopitara i papkara (krava, konja, ovaca, magaraca, jelena, srna), ali i lisica, pasa, zečeva i sl. Retko napada živi plen, samo ako se radi o bolesnoj i iznemogloj životinji. Pretežno se hrani mekšim tkivima (iznutricama i mišićima). Dug, pokretljiv vrat, prekriven gustim paperjem, omogućuje mu duboko prodiranje u lešinu. Hranu traži u grupama i redovno pretražuje područje prečnika od 50 do 60 kilometara oko odmorišta ili gnezda, a često i znatno šire područje prečnika do 150 kilometara.
Od oko 130 vrste ptica na prostoru Specijalnog rezervata prirode Uvac i okoline, beloglavi sup je najznačajnija vrsta. Na Uvcu se nalazi i najveća gnezdeća kolonija u Srbiji i jedna od najvećih na Balkanu. Brojnost beloglavog supa je tokom poslednjih dvadeset godina redovno rasla, tako da sada na Uvcu ima oko 450-500 jedinki, odnosno oko 110 gnezdećih parova.
(Specijalni rezervat prirode Uvac / RINA)
Ostavite odgovor