Краљеви српског неба свакако су белоглави супови који су били пред изумирањем пре одрђеног времена, али се њихова популација коначно повећала и њихов опстанак више није угрожен као раније. Њихово највеће природно станиште свакако је кањон Увца.
Фондација за заштиту птица грабљивица врши њихово маркирање у циљу њихове што веће заштите, а лепа пракса је и давање имена свакој маркираној птици како би се лакше и водила евиденција. Занимљиво је што сада могу и грађани да кумују овим величанственим птицама, и да буду део програма њихове заштите.
– Можда нисте знали? И ви можете да усвојите младог белоглавог супа и дате му име. Кумовањем или усвајањем младог белоглавог супа изражава се подршка идеји заштите ове угрожене врсте. Донацијом од 2.000 динара постајете кум и суп добија име које ви предложите. Сваки белоглави суп има свој евиденциони картон са информацијама где је лутао, када је бележен и свим појединостима из његовог живота – кажу у Фондацији за заштиту птица грабљивица.
Све информације о кумовању можете пронаћи на сајту Фондације: https://vulture.org.rs/…/kumovanje-davanje-imena…/
Белоглави суп је крупан лешинар који насељава Пиринејско и Балканско полуострво, делове северне Африке, Малу Азију, Кавказ и југозападне делове Азије. Станарица је, али младе птице доста и далеко лутају. Настањује пространа отворена подручја са клисурама и слабом вегетацијом у планинским и медитеранским пределима (степе, полупустиње, пашњаци), са поткапинама и терасама на високим и неприступачним литицама погодним за гнежђење. Потребна му је близина воде. Већи део дана проводи одмарајући се на стенама, а остатак у лету претражујући терен или на пронађеној лешини.
Према подацима Специјалног резервата природе Увац , белоглави суп је наша највећа птица са распоном крила око 2,80 метара и просечном тежином од 7,5-8,5 килограма, а може достићи и 11 килограма. Женка носи само једно јаје, крајем јануара или почетком фебруара и на њему леже оба родитеља 54-56 дана. Процес раста излеглог младунца на гнезду траје од 110-130 дана. Гнежђење белоглавог супа је групно и образују се колоније, ретко изоловани парови. Полно сазревање траје 4-7 година, после чега се млади најчешће враћају у завичајну колонију.
Гнезда могу да буду веома близу једно другом. Ретко се гнезде усамљени парови. Белоглави супови у моногамни и везе су доживотне. Гнездо прави у пукотинама стена, на полицама и поткапинама литица, углавном између 500 и 1200 м н. в. Веома ретко се гнезди на дрвећу у гнездима других грабљивица.
Храни се искључиво лешевима средњих и крупних сисара, најчешће копитара и папкара (крава, коња, оваца, магараца, јелена, срна), али и лисица, паса, зечева и сл. Ретко напада живи плен, само ако се ради о болесној и изнемоглој животињи. Претежно се храни мекшим ткивима (изнутрицама и мишићима). Дуг, покретљив врат, прекривен густим паперјем, омогућује му дубоко продирање у лешину. Храну тражи у групама и редовно претражује подручје пречника од 50 до 60 километара око одморишта или гнезда, а често и знатно шире подручје пречника до 150 километара.
Од око 130 врсте птица на простору Специјалног резервата природе Увац и околине, белоглави суп је најзначајнија врста. На Увцу се налази и највећа гнездећа колонија у Србији и једна од највећих на Балкану. Бројност белоглавог супа је током последњих двадесет година редовно расла, тако да сада на Увцу има око 450-500 јединки, односно око 110 гнездећих парова.
(Специјални резерват природе Увац / РИНА)
Оставите одговор