Ко је био Крста Цицварић, Ужичанин рођен у селу Никојевићи? Помиње се као левичар и анархиста, залутао у идејама и идеологијама, све до фашизма; филозоф који је писао о Марксу и социјализму; у историји српског новинарства сматра се зачетником таблоидне штампе; једини је српски новинар кога помињу Винстон Черчил и Лав Троцки; погубљен од комуниста после Другог светског рата.
Крста Цицварић је на сајту Ужице.Нет крајем деведесетих уврштен међу ужичке филозофе, а његова новинарска каријера тада је остала у другом плану. Овога пута у првом плану је управо његово новинарство, пословично названо „цицварићевско новинарство“ као алузија на таблоидни приступ.
Рођен је у златиборском селу Никојевићи 1875. године. После оновне школе у Мачкату школовање је наставио у ужичкој гимназији, одакле је избачен због свађе са професором Настасом Петровићем, радикалом, и због отвореном „безбожништва“. Студирао је филозофију у Београду и Бечу, али студије није завршио.
Крста се сматра зачетником таблоидне штампе у Србији, а данас има настављаче у добром делу српских штампаних и електронских медија.
Још је један повод за помињање Крсте Цицварића. Његов праунук Митар Цицварић поставио је Крстину фотографију као централну у ресторану свог етно-насеља у Никојевићима. Назив ресторана је „Стража 1911“ по називу дневног листа који је излазио у Београду од 1911. до 1915. године као „слободоумни орган јавног мишљења“, у коме је Крста Цицварић био један од директора и најактивнијих новинара.
То је почетак реализације замисли његових потомака да отворе спомен-собу посвећену свом чувеном претку. За отварање спомен-собе предузете су потребне радње у градској управи Ужица и Народном музеју.
Сећање на Крсту веома је живо и данас у породици Цицварић, али се ранијих деценија у време социјалистичке Југославије није шире помињало, јер је Крста стрељан 31. октобра 1944. године од нове комунистичке власти као пропагатор фашистичких идеја.
Крста је стрељан без суђења, у потпуно нејасним околностима, а не зна се где је сахрањен. Тек неколико година касније, 1953, добијена је службена потврда Суда у Београду „да се Крста Цицварић сматра преминулим“ 1944. године, а решење је сачувано у породичној архиви.
Винстон Черчил, британски премијер, иначе и сам искусан новинар, Крсти је пришио етикету „једног од најбољих европских новинара између два рата“.
Лав Троцки, руски револуционар, чак га спомиње у ратној коресподенцији „Балкански ратови 1912-1913“ као „слободног анархисту“ и директора листа „Стража“, за који наводи како „критикује српске социјалдемократе на нивоу трачарења“.
О Крсти Цицварићу прочитајте више у прилогу професора Филозофског факултета у Новом Саду др Владимира Баровића.
Оставите одговор