Завршена је реконструкција водоторња, или Водене куле на ужичком Старом граду, која је после реконструисане куле најатрактивнији објекат овог симбола града Ужица. Тиме је учињен значајан корак у очувању културно-историјске баштине и унапређењу туристичке понуде града.
Успешном реализацијом пројекта „Реконструкција Водоторња на средњовековној тврђави Стари град у граду Ужицу“, успостављена је функционална веза између шеталишта на градској плажи и тврђаве. Посетиоцима ће бити доступна након издавања употребне дозволе за новоизграђени објекат, дело неимара ужичког предузећа „Јединство“. Направљена је, како они са градитељским поносом истичу, кoпиjа нeкaдaшњeг oбjeктa Водене куле, исте форме, димензија и уграђених материјала – дрвета и камена.
Укупна вредност пројекта је 906 хиљада долара, од чега је 374 хиљаде долара обезбеђено из донације Европске уније, а 532 хиљаде долара су средства из буџета града.
Ужички Стари град је сведок бурне средњовековне историје Ужица, још од средине XIV века, из времена када је овај крај био под влашћу властелинске породице Војиновић и великаша Николе Алтомановића.
После рушења тврђаве 1863. године, њено пропадање трајало је више од сто година. Тек је у периоду од 1973. до 1984. године извршена њена делимична реконструкција и конзервација.
Обимнијих и значајнијих радова на реконструкцији није било све до 2019. године када је почела реализација замашног пројекта реконструкције Старог града. Завршетком изградње главне куле на врху града и конзервацијом и уређењем околног простора 2022. године, Ужице је поново добило свој Стари град, налик ранијем, у лепоти какву и заслужује препознатљиви симбол града. Сада је изглед употпуњен реконструкцијом Водене куле, преко које се стари град спуштао до реке Ђетиње.
Ранија истраживања показују да је Водена кула са бунаром на дну, вероватно подигнута за време значајније обнове утврђења после турског освајања Ужица 1463. године (мада има мишљења да је Ужице пало под турску власт пре пада Смедерева 1459. године). Кула је била уз саму литицу, висока 28 метара, унутра подељена дрвеним међуспратним констукцијама на осам етажа. Из најниже етаже вода се извлачила чекрком. Дрвене степенице повезивале су етаже од врха до дна куле.
После реконструкције Водене куле или водоторња, сада је у плану повезивање Старог града са магистралним путем према Златибору на другој страни Ђетиње, преко висећег пешачког моста, за који су недавно објављени основни елементи плана и пројекта, а Град Ужице је поднео Министарству заштите животне средине захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину за пројекат изградње овог пешачког моста.
Оставите одговор