Емир Кустурица – Kулт маргине

Књига „Емир Кустурица, култ маргине“, аутора Горана Гоцића, према речима прослављеног редитеља и јунака ове биографије, књига је која у мору натписа представља „најтачнији израз о ономе шта сам радио у уметности“.

– Ова књига се најпре појавила на енглеском језику, а ово је њено ново допуњено издање – истиче Кустурица. – Наслов одговара мом делу јер сам правио филмове о маргинализованим људима. О онима који се уздижу из периферија градова док покушавају да преживе, док бивају продани и док проживљавају све остало што подразумева живот на маргини. Књига ће читаоцу рећи да је ова моја главна преокупација, уједно и оно што ја јесам: никада нисам био део филмске елите која ћаска и брбља на задате теме. Моји пријатељи су исти они које сам имао пре филмске славе и не тако често из света филма.

Емир Кустурица: Имам миран и суверен живот у слободним српским планинама / Фото: Никола Јанковић

– Нисам никада био део филмских удружења, овде ни у иностранству. Примљен сам једном приликом у Европску филмску академију на предлог Јиржија Менцла, али моје понашање и политички ставови тамо нису прихватљиви па сам повукао своје чланство. Моје виђење историје и политике, одговара наслову књиге „Култ маргине“. Иако су моји филмови доживљавали велике успехе, ја као аутор никада нисам постао део главних токова и део тог друштва – каже Кустурица, али уз статус на маргини, долази ипак и одредница „култни редитељ“.

– Знам да сам успео, да многима будем инспирација, да је начин на који реагујем на неправедни свет препознат и то ми је важно. Ту је и чињеница да ја живим у слободним српским планинама. И у земљи која није слободна као што људи желе да верују. Имам миран и суверен живот, бавим се музиком и зарађујем довољно да село које сам створио расте и напредује – додао је Кустурица.

– Мој следећи корак је завршетак филма базираног на делима Достојевског и Гогоља. Гогољ у свом делу пише о високом друштву, али и о периферији која је још важнија, о „Малој Русији“. Ја ћу покушати да створим оно што кореспондира са мојим бићем, а то су људи захваћени центрипеталном, а не центрифугалном силом друштвених збивања. Надам се да ћу то урадити са страшћу коју сам за филмове имао и до сада.

Златибор, Обудојевица

Аутор књиге Горан Гоцић истиче да је „Кустурица постао нека врста вилењака, мудраца који своју науку вуче негде са Атоса, а то свакако није главни ток данашњег света, отуда и наслов књиге”.

– У касним деведесетим, на предлог пријатеља, створили сам малу издавачку кућу у Енглеској, која је данас успешна. Ова књига била је првенац и најуспешнији подухват, то је моје прво писање на енглеском језику, а данас се она може пронаћи у библиотекама и на списку литературе неких универзитета и читана је широм света – каже Гоцић.

Никола Јанковић (Новости)

ФИЛМ, МЕДИЈИ И КЊИЖЕВНОСТ

Горан Гоцић / Фото Лагуна

Аутор књиге Горан Гоцић је рођен у Ужицу 1962. године. Дипломирао је енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Магистрирао је у области медија и комуникација на Лондонској школи економије и политичких наука.

Радио је као новинар и уредник у тридесетак медијских кућа (НИН, Дневни телеграф, Борба, Политика, РТС, Би – би – си, Ченел 4, Индипендент… Објавио је студије „Енди Ворхол и стратегије попа“ и „Емир Кустурица: Култ маргине“.

Аутор је дугометражних документарних филмова „Проклети странци“ и „Балкански дневник: Бугарска“.

За „Таи“, његов роман првенац, добио је награду „НИН“ 2013. године и награду “Милош Црњански“. Године 2018. за роман „Последња станица Британија“ добио је награду „Мома Димић”.

КУЛТ МАРГИНЕ

„Емир Кустурица, култ маргине“ прва је књига о једном југословенском синеасти која је објављена на енглеском језику (Wallflower Press, Лондон и Њујорк 2001). Такође је и једина ауторизована међу Кустуричиним биографијама.

Заснована на детаљним разговорима с редитељем, његовим сарадницима и колегама (Душан Ковачевић, Мића Зајц, Срђан Тодоровић, Абас Кјаростами, Џим Џармуш, Живојин Павловић, Јован Јовановић, Желимир Жилник, Рајко Грлић, Макс Бункер), књига „Емир Кустурица, култ маргине“ с временом је постала референтна – може се наћи у библиотекама и на академским курсевима широм света. Цитирана је у преко тридесет студија.

Ово је друго, допуњено српско издање. Прво домаће издање објављено је 2006. године (СКЦ, Београд), а тајванско 2012. године (CTW Culture, Тајпеи).

Таратурс крстарење Перућац - Вишеград - Перућац

Поделите:

Места:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *