Knjiga „Emir Kusturica, kult margine“, autora Gorana Gocića, prema rečima proslavljenog reditelja i junaka ove biografije, knjiga je koja u moru natpisa predstavlja „najtačniji izraz o onome šta sam radio u umetnosti“.
– Ova knjiga se najpre pojavila na engleskom jeziku, a ovo je njeno novo dopunjeno izdanje – ističe Kusturica. – Naslov odgovara mom delu jer sam pravio filmove o marginalizovanim ljudima. O onima koji se uzdižu iz periferija gradova dok pokušavaju da prežive, dok bivaju prodani i dok proživljavaju sve ostalo što podrazumeva život na margini. Knjiga će čitaocu reći da je ova moja glavna preokupacija, ujedno i ono što ja jesam: nikada nisam bio deo filmske elite koja ćaska i brblja na zadate teme. Moji prijatelji su isti oni koje sam imao pre filmske slave i ne tako često iz sveta filma.
– Nisam nikada bio deo filmskih udruženja, ovde ni u inostranstvu. Primljen sam jednom prilikom u Evropsku filmsku akademiju na predlog Jiržija Mencla, ali moje ponašanje i politički stavovi tamo nisu prihvatljivi pa sam povukao svoje članstvo. Moje viđenje istorije i politike, odgovara naslovu knjige „Kult margine“. Iako su moji filmovi doživljavali velike uspehe, ja kao autor nikada nisam postao deo glavnih tokova i deo tog društva – kaže Kusturica, ali uz status na margini, dolazi ipak i odrednica „kultni reditelj“.
– Znam da sam uspeo, da mnogima budem inspiracija, da je način na koji reagujem na nepravedni svet prepoznat i to mi je važno. Tu je i činjenica da ja živim u slobodnim srpskim planinama. I u zemlji koja nije slobodna kao što ljudi žele da veruju. Imam miran i suveren život, bavim se muzikom i zarađujem dovoljno da selo koje sam stvorio raste i napreduje – dodao je Kusturica.
– Moj sledeći korak je završetak filma baziranog na delima Dostojevskog i Gogolja. Gogolj u svom delu piše o visokom društvu, ali i o periferiji koja je još važnija, o „Maloj Rusiji“. Ja ću pokušati da stvorim ono što korespondira sa mojim bićem, a to su ljudi zahvaćeni centripetalnom, a ne centrifugalnom silom društvenih zbivanja. Nadam se da ću to uraditi sa strašću koju sam za filmove imao i do sada.
Autor knjige Goran Gocić ističe da je „Kusturica postao neka vrsta vilenjaka, mudraca koji svoju nauku vuče negde sa Atosa, a to svakako nije glavni tok današnjeg sveta, otuda i naslov knjige“.
– U kasnim devedesetim, na predlog prijatelja, stvorili sam malu izdavačku kuću u Engleskoj, koja je danas uspešna. Ova knjiga bila je prvenac i najuspešniji poduhvat, to je moje prvo pisanje na engleskom jeziku, a danas se ona može pronaći u bibliotekama i na spisku literature nekih univerziteta i čitana je širom sveta – kaže Gocić.
Nikola Janković (Novosti)
FILM, MEDIJI I KNJIŽEVNOST
Autor knjige Goran Gocić je rođen u Užicu 1962. godine. Diplomirao je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Magistrirao je u oblasti medija i komunikacija na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.
Radio je kao novinar i urednik u tridesetak medijskih kuća (NIN, Dnevni telegraf, Borba, Politika, RTS, Bi – bi – si, Čenel 4, Indipendent… Objavio je studije „Endi Vorhol i strategije popa“ i „Emir Kusturica: Kult margine“.
Autor je dugometražnih dokumentarnih filmova „Prokleti stranci“ i „Balkanski dnevnik: Bugarska“.
Za „Tai“, njegov roman prvenac, dobio je nagradu „NIN“ 2013. godine i nagradu „Miloš Crnjanski“. Godine 2018. za roman „Poslednja stanica Britanija“ dobio je nagradu „Moma Dimić”.
KULT MARGINE
„Emir Kusturica, kult margine“ prva je knjiga o jednom jugoslovenskom sineasti koja je objavljena na engleskom jeziku (Wallflower Press, London i Njujork 2001). Takođe je i jedina autorizovana među Kusturičinim biografijama.
Zasnovana na detaljnim razgovorima s rediteljem, njegovim saradnicima i kolegama (Dušan Kovačević, Mića Zajc, Srđan Todorović, Abas Kjarostami, Džim Džarmuš, Živojin Pavlović, Jovan Jovanović, Želimir Žilnik, Rajko Grlić, Maks Bunker), knjiga „Emir Kusturica, kult margine“ s vremenom je postala referentna – može se naći u bibliotekama i na akademskim kursevima širom sveta. Citirana je u preko trideset studija.
Ovo je drugo, dopunjeno srpsko izdanje. Prvo domaće izdanje objavljeno je 2006. godine (SKC, Beograd), a tajvansko 2012. godine (CTW Culture, Tajpei).
Ostavite odgovor