Један од најуспешнијих колектива српске привреде данас, ужичка фирма Импол Севал почела је производњу 27. октобра 1975. године. Била је то и тада једна од најмодернијих фабрика у Србији и бившој Југославији.
Визија успеха
Тадашња Ваљаоница алуминијума Севојно је дело изузетне генерације инжењера, техничара и мајстора који су занат научили у Ваљаоници бакра и бројним ваљаоницама широм света. Концепт Ваљаонице алуминијума настао је крајем шездесетих година прошлог века и предвиђао је техничко-технолошка решења која су била револуционарна и за светске размере.
Топла ваљаоница била је најсавременија у источној и јужној Европи. Линија за бојење алуминијумских трака била је друга у Европи и трећа у свету. Линија за профилисање била је новост за СФРЈ али и за шире окружење.
Градња и опремање Ваљаонице алуминијума завршени су 1975. године и редовна производња почела је 27. октобра те године.
Године развоја
Са значајним конципираном и одабраном опремом, високо стручним и искусним људима, Ваљаоница алуминијума је већ 1981. године имала производњу која је превазишла пројектовани капацитет од 35.000 тона годишње.
У периоду од 1981. до 1989. године, иако су поједине технолошке линије и даље биле испред свог времена, у Ваљаоници алуминијума је спроведен други циклус инвестиција у којем је капацитет фабрике повећан на 51.500 тона годишње, уведене су нове технолошке линије, модернизован део опреме и отклоњена уска грла у постојећој производњи.
Деведесете године и тежак период економских санкција уведених тадашњој Југославији условиле су значајно отежане услове редовне производње у Ваљаоници алуминијума. Али је из тих кризних година фабрика изашла као виталан колектив. Одлуком Владе Србије уврштен је у групу од 16 друштвених предузећа у Србији ради продаје 70% друштвеног капитала стратешком партнеру. То је и реализовано по посебном програму Владе и то тендерском продајом 2002. године.
Приватизација
У завршној фази поступка приватизације у Привредној комори Србије обављено је јавно отварање понуда приспелих од потенцијалних купаца Ваљаонице алуминијума. Понуде су послали ИМПОЛ д.д. из Словенске Бистрице и ИСТ Поинт Кипар. Коначна одлука је донета 28. августа 2002. године и власник 70% друштвеног, односно укупног капитала Ваљаонице алуминијума је постао ИМПОЛ д.д. из Словенске Бистрице.
На свечаности обележавања 49 година постојања фабрике и 22 године од њене приватизације, генерални директор Импол Севала, Нинко Тешић и извршни директор и председник Надзорног одбора Андреј Колманич оценили су да је долазак стратешког инвеститора из исте бранше управо тајна успешности приватизације Ваљаонице алуминијума. Данас је Импол Севал, упркос садашњим тешким економских приликама у Европи и Србији, и даље успешан колектив.
Пословање у овом кризном времену
Генерални директор Нинко Тешић истакао је да је у протеклој 2023. години остварена укупна производња од 40.759 тона, а вредност извоза је 130 милиона евра. Добит у пословању је нешто више од два милиона и 800 хиљада евра.
“Овогодишње пословање обележава велика вишедимензионална криза светске и европске привреде. Тражња је на почекту ове године била већа него у прошлој и претпрошлој години. Мислим да ћемо укупан ниво производење имати у овој години највећи, у односу на прошлу и претпрошлу годину. Међутим, дошло је до жестотког пада цена прераде, до раста трошкова, тако да ће финансијски резултат бити нешто лошији”, истакао је директор Тешић.
У првих девет месеци Импол Севал је остварио укупну производњу од 41.351 тону, што је за 37,2 одсто више од остварења у истом перуоду прошле године. Вредност извоза је 128.339.546 евра.
“Пратећи тренд потражње продаје, који је у константном паду од трећег квартала, може се рећи да су предвиђања јако лоша. Следи нам даље слабљење раста глобалне економије и велика неизвесност око инфлације на светском нивоу. Стагнација економије Еврозоне, а нарочито слабљење немачке економије и привреде је оно што нас у Импол Севалу највише забрињава. С обзиром да Импол Севал, па и цела Импол Група највише извози у Немачку, наш опоравак зависиће управо од опоравка немачке привреде”, оценио је генерални директор Нинко Тешић.
Од осталих резултата пословања у овој години треба истаћи да је просечна исплаћена нето зарада износила 127.955 динара или 1,093 евра, без зарада менаџмента. Посебно треба нагласити значајне инвестиције које су непосредно везане за екологију, енергетску ефикасности и декарбонизацију, што су актуелни захтеви и очувања здраве животне средине и даљег успешног наступа на европском тржишту.
Извршни директор и председник Надзорног одбора Андреј Колманич нагласио је да се дешавања у свету опрезно прате, али се на будућност мора гледати са оптимизмом.
Оставите одговор