Jedan od najuspešnijih kolektiva srpske privrede danas, užička firma Impol Seval počela je proizvodnju 27. oktobra 1975. godine. Bila je to i tada jedna od najmodernijih fabrika u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji.
Vizija uspeha
Tadašnja Valjaonica aluminijuma Sevojno je delo izuzetne generacije inženjera, tehničara i majstora koji su zanat naučili u Valjaonici bakra i brojnim valjaonicama širom sveta. Koncept Valjaonice aluminijuma nastao je krajem šezdesetih godina prošlog veka i predviđao je tehničko-tehnološka rešenja koja su bila revolucionarna i za svetske razmere.
Topla valjaonica bila je najsavremenija u istočnoj i južnoj Evropi. Linija za bojenje aluminijumskih traka bila je druga u Evropi i treća u svetu. Linija za profilisanje bila je novost za SFRJ ali i za šire okruženje.
Gradnja i opremanje Valjaonice aluminijuma završeni su 1975. godine i redovna proizvodnja počela je 27. oktobra te godine.
Godine razvoja
Sa značajnim koncipiranom i odabranom opremom, visoko stručnim i iskusnim ljudima, Valjaonica aluminijuma je već 1981. godine imala proizvodnju koja je prevazišla projektovani kapacitet od 35.000 tona godišnje.
U periodu od 1981. do 1989. godine, iako su pojedine tehnološke linije i dalje bile ispred svog vremena, u Valjaonici aluminijuma je sproveden drugi ciklus investicija u kojem je kapacitet fabrike povećan na 51.500 tona godišnje, uvedene su nove tehnološke linije, modernizovan deo opreme i otklonjena uska grla u postojećoj proizvodnji.
Devedesete godine i težak period ekonomskih sankcija uvedenih tadašnjoj Jugoslaviji uslovile su značajno otežane uslove redovne proizvodnje u Valjaonici aluminijuma. Ali je iz tih kriznih godina fabrika izašla kao vitalan kolektiv. Odlukom Vlade Srbije uvršten je u grupu od 16 društvenih preduzeća u Srbiji radi prodaje 70% društvenog kapitala strateškom partneru. To je i realizovano po posebnom programu Vlade i to tenderskom prodajom 2002. godine.
Privatizacija
U završnoj fazi postupka privatizacije u Privrednoj komori Srbije obavljeno je javno otvaranje ponuda prispelih od potencijalnih kupaca Valjaonice aluminijuma. Ponude su poslali IMPOL d.d. iz Slovenske Bistrice i IST Point Kipar. Konačna odluka je doneta 28. avgusta 2002. godine i vlasnik 70% društvenog, odnosno ukupnog kapitala Valjaonice aluminijuma je postao IMPOL d.d. iz Slovenske Bistrice.
Na svečanosti obeležavanja 49 godina postojanja fabrike i 22 godine od njene privatizacije, generalni direktor Impol Sevala, Ninko Tešić i izvršni direktor i predsednik Nadzornog odbora Andrej Kolmanič ocenili su da je dolazak strateškog investitora iz iste branše upravo tajna uspešnosti privatizacije Valjaonice aluminijuma. Danas je Impol Seval, uprkos sadašnjim teškim ekonomskih prilikama u Evropi i Srbiji, i dalje uspešan kolektiv.
Poslovanje u ovom kriznom vremenu
Generalni direktor Ninko Tešić istakao je da je u protekloj 2023. godini ostvarena ukupna proizvodnja od 40.759 tona, a vrednost izvoza je 130 miliona evra. Dobit u poslovanju je nešto više od dva miliona i 800 hiljada evra.
“Ovogodišnje poslovanje obeležava velika višedimenzionalna kriza svetske i evropske privrede. Tražnja je na počektu ove godine bila veća nego u prošloj i pretprošloj godini. Mislim da ćemo ukupan nivo proizvodenje imati u ovoj godini najveći, u odnosu na prošlu i pretprošlu godinu. Međutim, došlo je do žestotkog pada cena prerade, do rasta troškova, tako da će finansijski rezultat biti nešto lošiji”, istakao je direktor Tešić.
U prvih devet meseci Impol Seval je ostvario ukupnu proizvodnju od 41.351 tonu, što je za 37,2 odsto više od ostvarenja u istom peruodu prošle godine. Vrednost izvoza je 128.339.546 evra.
“Prateći trend potražnje prodaje, koji je u konstantnom padu od trećeg kvartala, može se reći da su predviđanja jako loša. Sledi nam dalje slabljenje rasta globalne ekonomije i velika neizvesnost oko inflacije na svetskom nivou. Stagnacija ekonomije Evrozone, a naročito slabljenje nemačke ekonomije i privrede je ono što nas u Impol Sevalu najviše zabrinjava. S obzirom da Impol Seval, pa i cela Impol Grupa najviše izvozi u Nemačku, naš oporavak zavisiće upravo od oporavka nemačke privrede”, ocenio je generalni direktor Ninko Tešić.
Od ostalih rezultata poslovanja u ovoj godini treba istaći da je prosečna isplaćena neto zarada iznosila 127.955 dinara ili 1,093 evra, bez zarada menadžmenta. Posebno treba naglasiti značajne investicije koje su neposredno vezane za ekologiju, energetsku efikasnosti i dekarbonizaciju, što su aktuelni zahtevi i očuvanja zdrave životne sredine i daljeg uspešnog nastupa na evropskom tržištu.
Izvršni direktor i predsednik Nadzornog odbora Andrej Kolmanič naglasio je da se dešavanja u svetu oprezno prate, ali se na budućnost mora gledati sa optimizmom.
Ostavite odgovor