Мала света река је серија текстова/колумни/прича које је Драган Р. Филиповић, писац фантастике, стрипски и телевизијски сценариста, објављивао у листу „Ужичка недеља“, а онда их сакупио на истоименом сајту. Писане су, како он каже, као „лично пражњење… без цензуре и каналисања“.
То су приче о Ђетињи виђеној очима заљубљеника у реку, доживљеној у расутим импресијама. Али кад то прочитате онда схватите да сте уствари сазнали све што треба да знате о Ђетињи. У такође расутој фактографији сви су елементи за енциклопедијску јединицу о реци, њеном току од извора до увира, вировима и брзацима… Бранама и – као опомена људима – о „небранама“.
Због тих „небрана“, чињења људи против реке и свих нас, апел аутора „да постанемо бар мало другачији и смањимо притисак на Ђетињу и њене притоке, јер продужавање ове офанзиве више није никакав екоцид, већ светогрђе: сами се њиме уписујемо на дуги списак пагана новог доба“.
То су приче о људима крај реке, некад и сад, луцидне опаске о навикама и наравима, уверењима и разочарењима, смислу и бесмислу, спознаји и узалудној загледаности у васиону. Што (мислимо) да више знамо на Земљи, утолико је више питања на која одговори можда лебде у тами свемира.
Широк је распон питања и одговора у овим причама Драгана Р. Филиповића „о Ђетињи, Ужицу и неколико суседних свемира“. Читајте их, можете и на прескок, нећете се изгубити – нит вам је Мала света река Ђетиња.
Оставите одговор