Обрад Б. Јовановић, академски сликар, ванредни професор на Учитељском факултету у Ужицу за предмет Методика ликовног васпитања, јавља се са монографијом у којој су скупљени изабрани радови о његовом сликарству, две три краће ауторове опаске о феноменима његовог сликарства, литература, биографија са библиографијом, репродукције слика и цртежа. Рукопис књиге Српске теме има 96 страна са 85 репродукција цртежа и графике, предговор (Драгана Јовановића Данилова) и 14 текстова од најеминентијих српских ликовних критичара.

Појавом ове монографије о стваралаштву Обрада Б. Јовановића на неки начин ће се надоместити празнина која се осећала у српском ликовном животу. Срећом, ликовне награде, које нису заобилазиле Обрада Б. Јовановића, представљају верификацију његовог сликарског и педагошког рада, али и оног мисионарског које је обележило његово присуство у сваком кутку родног краја у коме је боравио као ликовни педагог (Косјерић и Пожега), и даље у концентричним круговима: ужичког краја, западне Србије, широм Југославије и у иностранству. Био је присутан на ликовним колонијама, добротворним изложбама, помагао је колегама да организују изложбе, отворио више изложби у последњих 25 година у ужичком крају више него сви остали уметници заједно.

Треба посебно истаћи, Обрад Б. Јовановић је особена појава у савременом српском сликарству. Он је мисионар који је с правом по више основа понео епитет „народног сликара“ не само по темама и мотивима које црпи из српске митологије и савременог живота села, него човек који је у својим сликама испричао приче о животу. То нису само искидани фрагменти набацани кичицом и бојама на платно или папир, то је једна ангажована уметност, потпуно ангажованог уметника који апостолски силази у народ и пропагира уметност. За разлику од већине сликара код којих је „закржљала“ моћ живе речи, Обрад (довољно је само тако рећи) остао је препознатљив по свом педагошком раду, по борби да се открију, школују и афирмишу млади даровити уметници, да се оснује Уметничка школа у Ужицу, да се оснују галерије, удружења, да слика постане саставни део нашег живота -свакодневног. Значи, Обрад је више од обичног уметника који је испекао добро свој занат.

У својим сликама којима се бави „српским темама“ Обрад Б. Јовановић црпи ону снагу која је скривена у тајнама средњовековног византијског и српског фрескосликања, у тајнама српских надгробних споменика, крајпуташа, обреда и обичаја; он ликовно обликује српску митологију, открива њене симболе и с лакоћом повезује исконско и савремено, тражи тај преплет и у особеним бојама остаје препознатљив у свакој прилици. Обрад се истакао и у цртању портрета савременика и уопште у графици. Није се везао само за једну тематику и једну технику.