Жена и мириси - Добросав М. Ружић

Добросав М. Ружић

Жена и мириси

Приредио Слободан Радовић

Врста: Збирка текстова
Језик: српски
Писмо: ћирилица
Издавач: Народна библиотека Ужице, Ужице, 2002.
Број страна:
ISBN:

Књига Добросава М. Ружића “Жена и мириси”, из приређивачког пера управника ужичке Библиотеке, магистра Слободана Радовића, специфична је и интересантна из више разлога, а први може бити тај да је сам аутор, који је живео на размеђу деветнаестог и двадесетог века, никада није написао и објавио. Заправо, Добросав М. Ружић, један од низа свестраних и успешних српских интелектуалаца из тог периода, који су се бавили и политиком и науком и уметношћу, објавио је велики број чланака о женама и о свим оним конкретним и апстрактним појмовима који иду уз лепши пол: о лепоти, љубави, осећајности, цвећу, мирису…

Ружић је свестран и веома образован писац, научник и политичар. Своја размишљања и идеје он гради врло студиозно, веома често и анализирајући мисли великих умова прошлости, али и његовог времена. Ту посебно истичемо ауторову везаност за Шопенхауреова и Дарвинова размишљања о женама. Ружић гради реченицу мудро, без сувишних речи, водећи рачуна да јасна и кратка мисао истакне баш оно што је и централна тема ауторове приче.

Ови текстови никада нису објављени у једној целини. Ту на сцену ступа истраживачки и упорни дух у лику Слободана Радовића, чији посебан осећај за склад и целину је створио ову занимљиву и изванредну књигу. Слободан Радовић је управник Библиотеке дуги низ година, посвећен је књизи, члан Удружења књижевника, а низ књига које је објавио бавећи се писцима, њиховим животима и делима, открива личност способну да пронађе привлачну и неистражену тему, да је специфичним, али за читаоца привлачним стилом уобличи, обради и затим публикује.

Слободан Радовић је интересантан лик на ужичкој и српској књижевној мапи. Изузетно се мора истаћи да је он пронашао себе у овој области књижевног стваралаштва, допуњујући оне празнине које су или сами аутори или књижевни критичари и историчари оставили иза сопственог дела. Прегршт је занимљивих тема Радовић употпунио. Без његове умешности и упорног рада не бисмо сада имали једну изванредну књигу о Лазару Тришићу, а ни успомене на разговоре и књижевна гостовања најпрестижнијих југословенских аутора у ужичкој библиотеци, објављене у две Радовићеве књиге. Марљиво скупљајући те разговоре које је, уосталом сам и водио, Радовић оставља значајне податке и чињенице за нашу књижевну историју, при том посебно водећи рачуна о специфичности сопственог стила, привлачног читаоцу, али извајаног академским обрасцима.

Тако је и у овој књизи. Текстови, надахнути и одмерени, писани пре једног века, носе печат времена у коме је аутор живео и стварао, како у самој обради теме, тако и у лексичкој и стилској потпори. Радовић све то обједињује у једну складну целину, износећи читаоцу на увид не само Ружића и теме којима се аутор бавио, већ и једну опуштајућу, на изглед лагану, а опет озбиљну, готово стручну књигу о жени, њеној појави, осећањима, љубави, лепоти, мирисима… читаву једну филозофију.

Велики Рзав, Орловача, Равни

Читајући ову књигу нећемо бити ни напети, ни нервозни, ни тужни. Бићемо опуштени и расположени, удахнућемо дух времена које је далеко иза нас и у које нас само уметност може одвести.
“Лепе се жене воле из наклоности, ружне из интереса, а добродељне по разуму…”
Прочитати је значи имати шансу да се нешто научи…
И не само о женама.

Таратурс крстарење Перућац - Вишеград - Перућац

Поделите:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *