Књиге
Прича о богу рата и његовим ђаволима О господару Ужичког града, великом жупану Николи Алтомановићу, нема много сачуваних историјских извора. Оно што има оставља пуно простора митовима и легендама. Управо због те чињенице, Петар Мићуновић у свом роману развија врло интересантну причу из давне прошлости прекривене многим тајнама. А тајне имају магичну моћ да неодољиво… (види цео чланак)
Осаћани, мајстори из источне Босне, оставили су јединствене и препознатљиве трагове у српском неимарству. У једном не тако кратком временском раздобљу они су били једини градитељи у Србији. Стизали су на згаришта спаљених села и варошица после буна и устанака крајем XVIII, кроз читав XIX и прву половину ХХ века. Сваког пролећа прелазили су Дрину… (види цео чланак)
Роман „Пријатељи метафизике“ на другачији начин говори о метафизици, филозофији, психологији, музици, сликарству, генерално о науци и уметности. Али и о обичном животу у коме се опажа до сада неопажено. Из тога је настала ова збирка која садржи 105 кратких прича испричаних делом са двојицом вечних пријатеља, у периодима њихових доколица, акција и реакција, као… (види цео чланак)
Истраживачко-издавачки центар „Стари Влах“ из Београда објавио је „Тапије у камену“ (пером и сликом кроз Стари Влах), пету књига Драгољуба Гагричића (75), новинара из Нове Вароши. Аутор је у шест тематских целина – Људи и планине, Са “старе границе”, Ожиљци живота, Окамењени летописи, Сузе белокаменице и Трагови и раскршћа – сабрао репортаже и записе са… (види цео чланак)
УВОДНА РЕЧ Рујанско четворојеванђеље је знаменит споменик ранога ћириличкога штампарства на српскословенском језику. Уједно, то је и прва књига штампана на простору данашње Србије, иако је у време њенога настанка штампање ћириличких књига на старом српском књижевном језику имало историју дужу од четири деценије. До данас су сачувана свега четири примерка овог издања, али се… (види цео чланак)
Слободан Пенезић Крцун спада у ред личности чију биографију је тешко сачинити. Не само због евидентног недостатка архивске грађе о појединим питањима из његове каријере. Не, то је због очекивања да се растумачи његова смрт у саобраћајној несрећи. Његова контроверзна улога у рату и политичка каријера после рата и даље су замагљене питањем да ли… (види цео чланак)
Зоран Жеравчић је аутор књиге „Са ужичке калдрме у свет успешних“ у којој је, на 130 стана, објављено 13 биографија личности рођених углавном у другој половини XIX века, до сада готово непознатих широј јавности. Они су рођени у Ужицу или су као деца досељена у наш град, ту започели и завршили школовање и отиснули се… (види цео чланак)
Готово заборављени Стари Влах, историјску и географску област на југозападу Србије, земљаци отимају од заборава. Група Нововарошана, окупљена око Истраживачко-издавачког центра „Стари Влах“ у Београду, покренула је часопис да разгрће ватру на огњиштима немањићке државе, да чува дух и историју и осветљава путеве будућности. Први број овог часописа, на 200 страна, доноси радове из пера… (види цео чланак)
Оно што им Бог да Тешке су, болне и преболне, приче које нам је испричао Зоран Шапоњић. Носио их у души, сачувао и, ево, сабрао у једну једину књигу – споменицу неизрецивих страдања и патње човјекове, па и читавог нашег народа. Не знаш која је потреснија са Косова или из Крајине, са Златара или са… (види цео чланак)
Сада се код нас готово и не помиње некад знаменити назив Моравице. А звало нам се тако средњовековно подручје пуно цркава и манастира, сред простора од Овчарско-кабларске клисуре на истоку до Дрине на западу. Та баштина дуго је била изложена колективном забораву, особито у другој половини 20. века. Ипак, последњих деценија поправља се однос према… (види цео чланак)
У ситуацији када се Ерама ватра такозване грађанске културе из бетона преселила у ведрину Месне заједнице Мокра Гора, атмосферу у чађавој долини прочистила је свеже штампана, јединствена мапа доказа да је дух једног места неисцрпан и да увек за људима трага. Пред публиком је књига „Ужице, више од свега што је било“ новинара, писца и… (види цео чланак)
Ако нова литература почива на архивској литерарној грађи, ако живи у кући легата, онда нека вечно почива на чему год угодном за вечнопочившег, таман било и на старој лексици и негдашњој /f//æ//lš/-граматици, и нека јој буде исто тако почивши-угодно на истој тој, класичној, /mainstream/ плиш-семантици. Све ново нека одмах остари, не би ли линијом без… (види цео чланак)
