Црква светог пророка Илије, познатија као црква брвнара у Доброселици увек је на врху листе места на Златибору која треба посетити. Смештена је у селу Доброселица, међу високим раскошним боровима који памте и време Косовског боја.
На основу записа откривеног на једном од брвана, закључује се да је црква саграђена 1821. године, на месту старије цркве, коју су Турци 1806. године порушили и спалили. Сачувано је име само једног од градитеља, Митра Удовичића из Стубла.
Прича о настанку цркве почиње много раније. Не зна се када је тачно саграђена, а по причама, саградио ју је неки хајдук, као своју задужбину. Најстарији помен цркве и њених свештеника Гаврила и Божа је пронађен у запису у манастиру Свете Тројице Пљеваљске, из 1749. године. Црква се налазила на другом месту, данас познатом под називом Црквине. Међутим, када су сељани дознали да се Турци спремају да дођу и разруше цркву, они су је преко ноћи расклопили и пренели на друго место. Али нису успели да је сачувају. Турци су је 1806. године разрушили.
Ни нова црква, саграђена 1821. на темељима порушене, није избегла страдање. За време Првог светског рата њена архива и библиотека су скоро потпуно уништене. Сачувано је само неколико књига које се и данас користе. Сама црква је сачувана до данас, осим што јој је 1938. године кровна покривка од шиндре замењена црепом.
То што спада међу мање цркве (8 x 5 метара) не умањује њен значај. Осим духовне и историјске она има и уметничку вредност. Сврстана је међу најлепше цркве брвнаре. Иконостас плаве боје која подражава мермер, садржи вредне иконе зографа Алексија Лазовића (Престона икона Пресвете Богородице и икона Исуса Христа рађене на дасци) и сликарско дело Царске двери сликара Јанка Михаиловића Молера. Пажњу привлачи и дрворез на вратима на западној страни.
Црква брвнара у Доброселици је имала бурну историју и данас је сведок истрајности и одржања српског народа у вери и култури кроз векове и пред највећим искушењима и невољама.
Црква је 1982. године проглашена спомеником културе од великог значаја и под заштитом је државе.
Оставите одговор