Видиковци на Тари

Видиковци у Националном  парку Тара су најатрактивније локације са којих се ово заштићено подручје упознаје и доживљава на посебан и свој начин. Видиковци на Тари се не броје, већина их је неприступачна, али се до најлепших може доћи.

ВИДИКОВЦИ (ограђени и безбедни за посетиоце):

• Бањска стена
• Црњесково
• Биљешка стена
• Ослуша
• Сјенич

ВИДИКОВЦИ

• Зеленика
• Соколарица
• Равна стјена (Град)
• Јањач
• Платно (Врановина)
• Врла рипа (Урошева стена)

БАЊСКА СТЕНА

Један од најпознатијих и најлепших видиковаца у Србији је Бањска стена. Од Митровца је удаљен 6 километара и до њега воде 2 обележене пешачке стазе (#9 и #9а) и макадамски пут. Назив видиковца Бањска стена, потиче од Бањског врела које је избијало у његовом подножју. Врело је било крашког порекла са сталном температуром воде од 4 степена Целзијуса. Име је добило од турске речи бања која означава место са топлом водом. Локално становништво је воду са врела користило и зими, јер је одржавало исту температуру целе године. Бањско врело је потопљено изградњом језера Перућац.

Са видиковаца, који се налази на 1065 метара надморске висине, пружа се незабораван поглед на акумулацију Перућац, кањон реке Дрине и подручје Осата у Босни. Осат у Босни, на левој страни средњег тока Дрине, познат је као јако градитељско седиште. Мајстори из Осата су градили по средишњој и западној Србији велики број богомоља и кућа. Карактеристичне по својој архитектури куће брвнаре на Тари добиле су назив Осаћанке.

Испод видиковца се пружа Бањско точило, сипар, који се у 19. веку користио за транспорт дрвета. Посечени балвани су отискивани низ точило до сплавишта где су се од њих правили сплавови које су искусни сплавари спуштали Дрином и Савом до Београда. Бањско точило дуго око 1.300 метара данас је обрасло растињем међу којим се налази велики број ретких биљних врста карактеристичних за сипаре.

ЦРЊЕСКОВО

Видиковац смештен на литици високој 980 метара недалеко од Калуђерских бара. До видиковца води пешачка стаза број 3. Са видиковца се пружа поглед на клисуру реке Раче, долину Дрине и Бајину Башту.

На изласку из клисуре смештен је средњовековни манастир Рача из 13. века, задужбина краља Драгутина Немањића. У близини манастира је и скит св. Ђорђа који је био центар чувене рачанске преписивачке школе. Са видиковца се на левој страни може видети Крстата стена са металним крстом испод које се налазе пећине у којима су монаси скривали књиге.

БИЉЕШКА СТЕНА

Видиковац на планини Звијезда на 1225 метара надморске висине, на граници природног резервата „Звезда“. Удаљен је 6 км од Предовог крста са којим је повезан макадамским путем и планинарском стазом бр. 14.

Овде се из непосредне близине могу видети танка, вретенаста стабла Панчићеве оморике – јединствене врсте четинара која је преживела последње ледено доба и јавља се само на овом подручју. Нажалост, услед изражених климатских промена током последње деценије многе оморике су осушене.

Са овог видиковца се пружа прелеп поглед на вештачко језеро Перућац и почетак кањона на левој и долину реке Дрине на десној страни. Са друге стране језера је Босна, односно предео познат под називом Осат. Поред излетничког мобилијара, овде се налази и кућица у којој је сниман филм „Птице које не полете“ са Батом Живојиновићем у главној улози.

ОСЛУША

Видиковац се налази у истоименом викенд насељу, удаљен 7 км од Митровца ка Калуђерским барама. До овог видиковца може се доћи пратећи део европског пешачког коридора Е7 или бициклистичком рутом „Висока Тара“.

Са овог лако доступног локалитета пружа се поглед на долину Дрине, Бајину Башту и Осат у Босни и планину Повлен у позадини. Овај видиковац, смештен на 964 метра надморске висине је и полетиште за параглајдере.

СЈЕНИЧ

Видиковац се налази на Црном врху на око 6 км од Предовог крста са којим је повезан макадамским путем и планинарском стазом 12б. На овом локалитету на 1.444 метара надморске висине доминира 12 метара висока дрвена осматрачница. Одавде се отвара поглед на шумовити масив Таре.

Преко села Растиште и кроз клисуру Дервенте поглед допире до језера Перућац. Овом путањом пре стотинак година ишла је траса шумске жичаре којом се посечена грађа спуштала до Дрине, а даље је транспортована сплавовима.

У непосредној близини испод видиковца су смештени резервати „Било“ и „Љути брег“ које карактеришу мешовите шуме оморике, јеле, смрче, црног бора, букве, јасике и брезе, а мало даље су резервати „Црвене Стене“ и „Кремићи“. На десној страни се виде Секулић и врхови Гавран, Збориште и Ивер.

ЗЕЛЕНИКА

Ово је један од најлакше доступних видиковаца на подручју Таре, али је, такође, и један од атрактивнијих. Смештен је поред пута Перућац – Митровац, односно 5 км од Перућца и 7 км од Митровца. Инспирација за назив овог видиковца је старо име реке Дрине, јер су је људи из ових крајева некада звали и Зеленика или Зеленка због њене смарагдно зелене боје.

Са 555 метара надморске висине видик се пружа на долину реке Дрине, вештачко језеро Перућац, хидроцентралу “Бајина Башта”, пределе Националног парка Дрина и Осата у Републици Српској. Локалитет је опремљен специфичним дрвеним мобилијаром који употпуњује доживљај посетилаца.

СОКОЛАРИЦА

Видиковац смештен на ободу висоравни и насеља Соколина, удаљен 4 км од Рачанске Шљивовице, 10 км од Калуђерских бара и 12 км од Митровца. Видиковац у ствари сачињава неколико мањих повезаних видиковаца на надморској висини од 990 метара, а налази се наспрам видиковца Црњесково, а изнад клисуре Раче.

Соколарица представља део резервата „Клисура Раче“ зато Вас молимо да се понашате тако да што мање реметите природу. Резерват се одликује великим богатством живог света, а највеће вредности су прашума брдске букве и чисте шуме ораха у доњим деловима, док се на вишим котама јављају црни бор, смрча, јела, клека и друге врсте. Ово подручје је станиште мрког медведа и на стази до видиковца можете приметити постављену бодљикаву жицу која служи за прикупљање материјала за генетске анализе. На овим литицама се гнезде сури орлови.

Са Соколарице се виде Црњесково, Крстаста стена, клисура Раче, Калуђерске баре и Рачанска шљивовица.

РАВНА СТЈЕНА (ГРАД)

Локалитет се налази у близини бране Лазићи и језера Спајићи у Заовинама и до њега води уређена планинарска стаза бр. 29. Реч је о монолиту насталом абразијом Панонског мора на коме је уређен видиковац и где се примећују остаци некадашњег рановизантијског утврђења. Недалеко одавде је и почетак резервата и кањона „Склопови“ који је усекао Бели рзав.

ЈАЊАЧ

Један од највиших врхова Националног парка Тара (1.473 мнв) и вероватно један од најлепших видиковаца. Налази се у Заовинама, изнад Горњих Караклија, на самој граници Србије и Републике Српске (БиХ). До њега се стиже уређеном стазом кроз село Караклије.

Са овог врха се пружа величанствен панорамски поглед на атар села Заовине и масив Таре, а са друге стране је Вишеград. Ако су временске прилике повољне може се чак видети чувена ћуприја на Дрини Мехмед-паше Соколовића, коју је у свом роману описао наш нобеловац Иво Андрић.

ПЛАТНО (ВРАНОВИНА)

Видиковац удаљен око 3 км од Калуђерских бара, на 950 м надморске висине, на ободу старог каменолома у близини села Јасиковице. До видиковца се стиже асфалтним и макадамским путем.

Поглед се пружа на Бајину Башту и долину Дрине, пределе Раче и Солотуше и Осата у Босни. Опремљен је заштитном оградом и дрвеним мобилијаром.

ВРЛА РИПА (УРОШЕВА СТЕНА)

Налази се на око 2 км од центра Калуђерских бара и до видиковца се лако долази асфалтним и макадамским путем који води ка утврђењу Солотник и Пониквама.

Ова издужена и уска стена на 955 метара надморске висине позната је и под називом Урошева стена. Одавде се виде предели Јасиковица и Солотуше. На видиковцу се налази 8 метара висока осматрачница и нема заштитне ограде.

(Извор: Национални парк Тара)