Хроника
Злодол, хроника села – др Милутин Ђуричић
Злодол, село које се налази скоро у самом средишту општине Бајина Башта, недавно је добило своју монографију, захваљујући највише једном од својих најпознатијих и најумнијих “завичајаца”, професору др Милутину Ђуричићу. Издавач ове вредне књиге је Народна библиотека “Милош Требињац” из Бајине Баште. Аутор, иначе рођен у овом селу, се више од четири деценије бавио истраживањима… (види цео чланак)
Бела црква каранска
Бела црква у селу Каран, удаљеном 16 километара североисточно од Ужица, подигнута је у четвртој деценији XIV вeкa, између 1332. и 1337. године. Посвећена је Благовестима Пресвете Богородице. Ктитор изградње и живописа цркве је жупан Петар Брајан, властелин краља Душана, са супругом Струјом и четири кћерке. У том подухвату придружило му се још неколико дародаваца,… (види цео чланак)
Тајна историја Титовог Ужица – Зоран Филиповић
Последњи грађанин мале вароши Мислим да знам зашто је тако дууууууго ова књига настајала. Као у оним меандрима Ере Миливојевића, састављеним од фотографских снимака Ужица, Лондона и Београда, виђених из перспективе маргиналија, формативно важних за његов art sessions, тако се и Филиповић у својим прозним меморабилијама ослањао на слике и прилике сентименталног васпитања једне епохе,… (види цео чланак)
Штампа – од Херодота до Интернета
Приредио Раденко Мутавџић Све, наравно, има своју прошлост, свој корен, па и штампа, пише Миливоје Павловић у уводу своје вредне књиге „Десет портрета и десет разговора“. Овај Времеплов доноси кратак преглед историје штампе и почиње од античког историчара Херодота који пише о староегипатским „сатиричним новинама“. Јосиф Флавије пише о формама преношења вести у Вавилону, хеленски… (види цео чланак)
Музеј узаних пруга у Пожеги
Железнички музеј Београд је 1990. године отворио Одељење узаних пруга у Пожеги, у коме је изложено неколико стотина експоната који сведоче о богатој и занимљивој историји узаних пруга у Србији и важности железничког чворишта у том граду. На сајту „Железница Србије“ истиче се да током године овај музеј посети више хиљада љубитеља возова, туриста, као… (види цео чланак)
На кантару шерета – Драгољуб Гагричић
ДУХОВИТА СТАРОВЛАШКА УМОВАЊА Када једном, рецимо у наредном веку, хроничари буду исписивали нову монографију о Старом Влаху, мораће да се лате књига-хроника доследног новинара из тог турбулентног краја – Драгољуба Гагричића Гагрице. Ова чињеница понајбоље показује колико су важне Гагричине књиге, јер је у досадашњих пет сместио разноврсни старовлашки живот: од анегдота, изрека, записа, репортажа,… (види цео чланак)
Импол Севал – успех упркос изазовима кризних година
Један од најуспешнијих колектива српске привреде данас, ужичка фирма Импол Севал почела је производњу 27. октобра 1975. године. Била је то и тада једна од најмодернијих фабрика у Србији и бившој Југославији. Визија успеха Тадашња Ваљаоница алуминијума Севојно је дело изузетне генерације инжењера, техничара и мајстора који су занат научили у Ваљаоници бакра и бројним… (види цео чланак)
Село Саставци – поштар четири пута дневно прелази границу
Некада пуна и људи и живота, погранична села у Србији данас су све празнија. Оно мало људи што је остало, уз шалу каже да им сада уместо комшија на кафу „свраћају“ медведи и вукови, јер је њих за разлику од људи све више. Бистрог хумора и ведре нарави овим планинцима не недостаје и они који… (види цео чланак)
Стари Влах – Група аутора
Готово заборављени Стари Влах, историјску и географску област на југозападу Србије, земљаци отимају од заборава. Група Нововарошана, окупљена око Истраживачко-издавачког центра „Стари Влах“ у Београду, покренула је часопис да разгрће ватру на огњиштима немањићке државе, да чува дух и историју и осветљава путеве будућности. Први број овог часописа, на 200 страна, доноси радове из пера… (види цео чланак)
Будите кум белоглавог супа
Краљеви српског неба свакако су белоглави супови који су били пред изумирањем пре одрђеног времена, али се њихова популација коначно повећала и њихов опстанак више није угрожен као раније. Њихово највеће природно станиште свакако је кањон Увца. Фондација за заштиту птица грабљивица врши њихово маркирање у циљу њихове што веће заштите, а лепа пракса је… (види цео чланак)
Антологијске песме Боре Ђорђевића у врху српског песништва
Пише Никола Јанковић / Новости Прослављени редитељ Емир Кустурица, опростио се од Боре Ђорђевића на странама гласила „Искра“ Андрићевог института, чији је оснивач. Овим речима прослављеног редитеља, додајемо и успомене из Вишеграда: био је Видовдан 2018. године, када је Бора Ђорђевић и формално ушао у друштво у коме је, захваљујући својој генијалности, оличеној у поезији,… (види цео чланак)
Страдања и обнове манастира Рача
Пише Драгиша Милосављевић, историчар уметности Освајање српских земаља од стране турске рушилачке хорде, средином XV века, лишило је истраживаче озбиљнијих доказа о стању појединих манастира. Међутим, све чињенице упућују на то да су у трагичним временима страдала и порушена многа светилишта, посебно духовни центри од већег значаја. Османлије су биле веома добро упућене у значај… (види цео чланак)
