Fotografija: Esma Karagoz, Pexels
All-on-4 ili All-on-6 nisu dve terapije između kojih pacijent bira samo na osnovu broja implantata. All-on-4 koristi četiri implantata za oslonac fiksne nadoknade, dok All-on-6 koristi šest. Ipak, više implantata ne znači automatski i bolje rešenje.
Odgovarajuća implantološka terapija zavisi od količine i kvaliteta kosti, anatomije vilice, zagrižaja, opšteg zdravlja i plana protetskog rada. Zato se izbor donosi tek nakon pregleda i detaljne dijagnostike.
All-on-4 ili All-on-6 – glavne razlike ukratko
Najvažnija razlika između ova dva koncepta jeste broj i raspored implantata. All-on-4 koristi četiri implantata, dok se kod All-on-6 postavlja šest implantata koji nose fiksnu nadoknadu.
Razlike mogu postojati i u zahtevima za dostupnom viličnom kosti, raspodeli sila tokom žvakanja, planiranju terapije i ukupnoj ceni. Međutim, nijedan koncept nije univerzalno bolji. Odgovarajući broj implantata određuje se prema individualnim uslovima u vilici i planiranom protetskom radu.
Kako funkcionišu All-on-4 i All-on-6 koncepti?
Oba koncepta koriste zubne implantate kao oslonac za fiksnu nadoknadu kod pacijenata kojima nedostaje većina ili svi zubi u jednoj vilici.
Šta je All-on-4?
All-on-4 podrazumeva postavljanje četiri strateški raspoređena implantata koji nose fiksnu nadoknadu cele vilice. Položaj implantata može omogućiti bolje korišćenje postojeće vilične kosti, što u pojedinim slučajevima može smanjiti potrebu za dodatnim hirurškim procedurama.
Ipak, All-on-4 ne znači da je nadogradnja kosti uvek nepotrebna. Potreba za dodatnim zahvatima zavisi od anatomije, količine kosti i rezultata dijagnostike.
Šta je All-on-6?
All-on-6 metoda podrazumeva da se fiksna nadoknada oslanja se na šest implantata raspoređenih duž vilice. Dodatne implantatne pozicije mogu omogućiti drugačiju raspodelu sila i dodatnu potporu protetskom radu kada postoji dovoljno odgovarajuće kosti.
To ipak ne znači da je All-on-6 automatski stabilniji ili dugotrajniji za svakog pacijenta. Rezultat zavisi od pravilnog planiranja i individualnih anatomskih uslova.
Koje su ključne razlike između All-on-4 i All-on-6?
Pri poređenju ova dva pristupa najvažniji su stanje vilične kosti, raspored i broj implantata, sile zagrižaja, protetski plan i ukupna složenost terapije.
Količina i kvalitet vilične kosti
Količina i kvalitet kosti direktno utiču na to gde implantati mogu bezbedno da se postave. Kod All-on-4 koncepta raspored implantata može pomoći da se iskoristi raspoloživa kost, dok All-on-6 zahteva odgovarajuće uslove na većem broju implantatnih pozicija.
Stanje kosti ne može se pouzdano proceniti samo na osnovu izgleda desni ili fotografije. Zato su klinički pregled i CBCT ili druga 3D dijagnostika važan deo planiranja terapije.
Stabilnost, zagrižaj i raspodela sila
Veći broj implantatnih pozicija može promeniti način na koji se sile žvakanja prenose na protetski rad i viličnu kost. Ipak, šest implantata nije potrebno svakom pacijentu.
Stomatolog procenjuje zagrižaj, anatomiju vilice, eventualni bruksizam i način na koji će buduća fiksna nadoknada funkcionisati. Stabilnost implantata zavisi od celog plana terapije, a ne samo od njihovog broja.
Cena All-on-4 i All-on-6 terapije
All-on-6 terapija može imati višu cenu zbog dva dodatna implantata, ali broj implantata nije jedini faktor koji određuje konačan trošak.
Na cenu mogu uticati 3D dijagnostika, izabrani implantološki sistem, dodatni hirurški zahvati, privremeni fiksni zubi, materijal i izrada definitivnog protetskog rada. Zato cena ne bi trebalo da bude jedini kriterijum pri izboru terapije.
Ko je kandidat za All-on-4, a ko za All-on-6?
Fotografija: Gustavo Fring, Pexels
Oba koncepta mogu se razmatrati kod osoba kojima nedostaje većina ili svi zubi u jednoj vilici, kao i kada preostali zubi više ne mogu pouzdano da nose buduću protetsku nadoknadu.
Međutim, ne postoji jednostavna podela na “All-on-4 pacijente” i “All-on-6 pacijente”. Na odluku utiču stanje kosti, anatomija, oralno zdravlje, zagrižaj, pušenje, hronična oboljenja i plan budućih fiksnih zuba. Zbog toga se kandidatura procenjuje individualno.
Kako stomatolog odlučuje između All-on-4 i All-on-6?
Izbor između All-on-4 ili All-on-6 donosi se nakon pregleda i detaljnog planiranja, a ne prema tome koji koncept pacijentu zvuči bolje.
CBCT i 3D dijagnostika omogućavaju procenu količine i gustine vilične kosti, položaja sinusa, nerava i mogućih implantatnih pozicija. Stomatolog zatim analizira zagrižaj, raspodelu sila i planiranu fiksnu nadoknadu. Na osnovu svih tih faktora određuju se broj, položaj i ugao implantata koji odgovaraju konkretnom slučaju.
Da li se procedura i oporavak razlikuju?
Osnovni tok terapije kod oba koncepta je sličan. Prvo se obavljaju pregled i dijagnostika, zatim sledi planiranje i ugradnja implantata, period zarastanja i izrada definitivne fiksne nadoknade.
Privremeni fiksni zubi mogu biti mogući u odabranim slučajevima kada postoje odgovarajući uslovi za neposredno opterećenje. Oporavak više zavisi od obima zahvata, dodatnih procedura i individualnog zarastanja nego od samog broja ugrađenih implantata.
All-on-4 ili All-on-6 – odluka zavisi od individualnog plana terapije
Ni All-on-4 ni All-on-6 nisu univerzalno bolje rešenje. Najvažnije je da broj i položaj implantata odgovaraju stanju kosti, anatomiji vilice, zagrižaju i planiranom protetskom radu.
Ako razmatrate fiksne zube na implantatima, sledeći korak je implantološki pregled i 3D dijagnostika. Na osnovu nalaza stomatolog može napraviti individualni plan terapije i preporučiti pristup koji odgovara vašoj situaciji.
Оставите одговор