Душан Пурић је легендарни командант Четвртог пешадијског пука „Стеван Немања” који је јуначки погинуо 22. септембра 1914. године у бици на Мачковом камену. Постхумно је унапређен у чин пуковника.
Рођен у Ивањици 1873. године где је завршио основну школу, а затим гимназију у Београду. Војну академију је завршио 1894. године и произведен је у чин артиљеријског потпоручника, а 1899. завршио је Вишу војну академију. Усавршавао се у Француској и по повратку је постављен за помоћника начелника штаба Дринске дивизије у Ваљеву.
За време Првог балканског рат 1912. године налазио се на генералштабним пословима Дринске дивизије првог позива, а током другог Балканског рата 1913. године је по сопственој молби постављен за команданта 2. пешадијског пука „Књаз Милош” познатијег као „Гвоздени пук”.
На почетку Првог светског рата 1914. године командовао је Четвртим пуком „Стеван Немања“ у саставу Ужичке војске, која је бранила правац од Вишеграда преко Мокре Горе ка Ужицу. Када су се заоштриле борбе према Гучеву и Мачковом камену, Четврти пук добија задатак да на Мачковом камену нападне непријатеља и спречи његово продирање у дубину Србије.
После напорног марша и попуне пука у Ваљеву, командант Душан Пурић са својим пуком, у најтежим тренуцима борби, у ноћи између 21. и 22. септембра 1914. издаје историјску заповест за јуриш:
“Војници, ми смо овде дошли да гинемо за Отаџбину. Командири испред својих водова и чета, команданти испред својих батаљона, а ја ћу испред свих. За мном!. У јуриш! За слободу и Отаџбину!
Командант Пурић је погинуо међу првима у тешкој борби прса у прса. Постхумно је унапређен у чин пуковника, за успешно командовање и показану храброст у одбрани отаџбине.
У српској војној историји записано је да је Четврти пук Дринске дивизије, који је тада ушао у састав Дунавске дивизије, наређење „беспрекорно извршио“. О јуначкој борби говори чињеница да је битку преживело само 1.000 војника и старешина.
У Ужицу је биста пуковника Душана Пурића постављена у центру града 2010. године.
Оставите одговор