Све што се речју и причом не може исказати стаје у звуке трубе, чаробног, златног инструмента, а труба коју је из Првог светског рата донео Јовиша Јевђић у село Расна, памти приче од чак једног века.
– Труба коју је мој прадеда донео кући, прошла је Церску и Колубарску битку, цео Солунски фронт и Албанију, одражавала је бол и патњу тих српских војника – прича Дејан Јевђић, Јовишин потомак који је доказао да ивер не пада далеко од кладе јер је и сам мајстор трубе.
Јовиша Јевђић, храбри солунски ратник и у најтежим периодима живота није се одвајао од свог омиљеног инструмента, а његова љубав прешла је на унуке и праунуке.
Дејан је капелник у трубачком оркестру, а његово име исписано је златним словима у Гучи. Поред музике свог јуначког прадеду наследио је и по униформи јер је професионални војник.
– Овом својом трубом, униформом и успехом надам се да сам се бар једним делом одужио храбрим прецима, јер они су живели у много лошијим условима, а труба је одржавала породице у животу. Нисам желео да се значај који она има избрише – каже Дејан.
Он је свој оркестар основао пре више од двадесет година, а са њим су браћа Слободан и Бранко па се у њиховој кући свакодневно чује топџијско коло.
– Чувари смо народне традиције и културе, јер да бисмо стигли до неког циља, морамо знати одакле потичемо, не смемо то никад заборавити – истиче мајстор трубе Дејан Јевђић, у чијој се кући трубу свира већ четири генерације, дуже од сто година, и нема сумње да ће чаробни звуци из те куће одјекивати и даље.
РИНА
Оставите одговор