Димитрије Туцовић

Димитрије Туцовић / Wikipedia

Димитрије Туцовић (Гостиље, код Чајетине, 13. мај 1881 — Враче брдо, код Лајковца, 20. новембар 1914) био је правник, политичар, новинар и публициста, истакнути вођа и теоретичар социјалистичког покрета у Краљевини Србији и један од оснивача Српске социјалдемократске партије (ССДП).

Основну школу и гимназију учио је у Ужицу, где се упознаје са Радованом Драговићем и социјалистичким идејама. Након привременог гашења ужичке државне гимназије, шести разред завршава у приватној гимназији у Ужицу, а седми и осми разред у Трећој београдској гимназији. Од 1901. године почиње студије права. Учествовао је у оснивању Српске социјалдемократске странке (ССДС) у августу 1903. године. Након дипломирања 1906. године одлази у Беч на специјализацију, а 1908. се враћа у Србију и исте године је изабран за секретара ССДС.

Почетком 1910. у Београду је организовао Прву балканску социјалистичку конференцију, на којој је покренута идеја о стварању Балканске федерације. Као представник ССДП учествовао је на многим међународним радничким конгресима и скуповима.

Као резервни официр током 1912. и 1913. учествовао је у Првом балканском рату и војном походу у Албанији. Своја неслагања са ратном политиком изнео је у књизи „Србија и Арбанија“, где се супротставио освајачким плановима Србије, оцењујући их као империјалистичке.

На почетку Првог светског рата Туцовић је, као резервни капетан друге класе, примио дужност командира Првог вода Прве чете Четвртог батаљона, Првог пешадијског пука „Књаз Милош Велики” Моравске дивизије првог позива. На фронту су и његова два брата, официри Владимир и Стеван Туцовић.

Дрина, сплаварење, кану, чамац

Током Колубарске битке Димитрије Туцовић је погинуо 20. новембра 1914. године на Враче брду у околини Лазаревца. Његови посмртни остаци су чак пет пута сахрањивани на разним локацијама, а 2016. су пренети у Алеју великана на Новом гробљу у Београду.

После Другог светског рата Димитрије Туцовић је, уз Светозара Марковића, слављен као један од најзначајнијих личности радничког и социјалистичког покрета у Србији и Југославији и утемељивач КПЈ. У току Народноослободилачког рата његово име је јула 1941. понео Ужички партизански одред, а после рата многе улице, школе, предузећа, омладинске радне бригаде и друге институције и организације.

Димитрије Туцовић је написао око 600 чланака у домаћим и страним листовима и неколико брошура и збирки репортажа, међу којима су — За социјалну политику, У изборну борбу, Порези: једна жалосна глава у политици српске буржоазије, Србија и Арбанија и др. Писао је за многе иностране новине и часописе, а преводио је дела Маркса, Бебела и Кауцког.

Његова родна кућа у Гостиљу преуређена је у спомен-музеј, а 1983. проглашена је за споменик културе од изузетног значаја. Испред куће му је подигнута спомен-биста. Главна улица у Ужицу носи име Димитрија Туцовића, а његова спомен-биста постављена је заједно са бистама његових другова, истакнутих социјалиста, Радована Драговића и Душана Поповића.

Извори:

  • Енциклопедија Wikipedia
  • „Биографски лексикон Златибора“, с. 405.
Ужичка плажа

Поделите:

Места:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Односи се на обавештења о новим чланцима на сајту и важне информације о самом сајту. Нећете добијати никакве рекламе нити ће ваши подаци бити уступани трећим лицима.