Светислав Басара

Светислав Басара (1953, Бајина Башта) је аутор више од четрдесет књига – романа, новела, драма и есеја. Добитник је многих српских и међународних књижевних награда. Члан је Српског књижевног друштва.

Био је амбасадор Србије на Кипру 2001-2005.

Годинама се оглашава као колумниста и коментатор актуелних догађаја у новинама и на телевизији.

Из брака са Видом Црнчевић-Басара има двоје деце, Тару и Рељу. Живи у Београду.

Објавио је:

Књиге прича: Приче у нестајању (1982), Peking bi Night (1985), Изгубљен у самопослузи (2008), Мајмуноописаније (2008), Очај од нане (2016).

Романе и новеле: Кинеско писмо (1985), Напукло огледало (1986), Фама о бициклистима (1987), На Граловом трагу (1990), Монголски бедекер (1992, Нолитова награда), De Bello Civili (1993), Уклета земља (1995), Света маст (1997), Краткодневица (2000), Џон Б. Малкович (2001), Срце земље (2003), Фантомски бол (2005), Успон и пад Паркинсонове болести (2006), Дневник Марте Коен (2008), Фундаментализам дебилитета (2009), Тајна историја БајинеБаште (2010), Почетак буне против дахија (2010), Mein Kampf (2011), Дуговечност (2012), Гнусоба (2013), Анђео атентата (2015), Андрићева лествица ужаса (2016), Контраендорфин (2020), Рекапитулација: неми филм (2023), Извештај о мањини: подкасти (2024), Ђинђић: мемоари с ону страну гроба (2026).

Драме: Бумеранг: Оксиморон (2001), Нова Страдија (2009).

Књиге есеја: На ивици (1987), Тамна страна Месеца (1992), Дрво историје (1995), Виртуелна кабала (1996), Вучји брлог (1998), Пушачи црвеног бана (2017), Атлас псеудомитологије (2019); Ствар духа: записи о сликарству (2021).

Преписка: са Миљенком Јерговићем Тушта и тма (2014) и Други круг (2015).

Двоструки је добитник Нинове награде за роман Успон и пад Паркинсонове болести и Контраендорфин, награде „Бранко Ћопић” за роман Краткодневица, награде „Исидора Секулић” и награде Српског књижевног друштва „Биљана Јовановић” за роман Анђео атентата, регионалне награде „Мирко Ковач” за књигу есеја Пушачи црвеног бана, први је добитник награде Фонда „Борислав Пекић” за рукопис у настајању.

Драма су му извођене на многим сценама, а књиге превођене на енглески, француски, немачки, мађарски, бугарски, италијански и македонски језик.