Модна креаторка и организаторка домаће радиности Добрила Смиљанић остаће упамћена у златиборском и ужичком крају, али и много шире, по светском успеху ручно плетених вунених џемпера и других одевних предмета, инспирисаних традицијом народних рукотворина овог краја Србије.
Производи вредних руку златиборских плетиља, које је Добрила Смиљанић окупљала од 1962. године у оквиру Земљорадничке задруге у селу Сирогојно, постали су препознатљиви бренд „Сирогојно џемпери“ далеко изван граница бивше Југославије. Моделе Добриле Смиљанић носиле су и бројне познате личности из света моде, филма и политике широм света.
Добрила Смиљанић је рођена 5. септембра 1935. године у селу Радобуђа код Ариља, у имућној породици Васиљевић. Основну школу завршила је у Ариљу, средњу економску школу у Ужицу, а Вишу економску школу, смер туризам, у Београду.
На Златибор долази 1962. године и почиње као туристички радник да би убрзо реализовала идеју организованог ручног плетења џемпера по кућама у златиборским селима, које је с временом постало препознатљиво у свету моде ондашње Југославије. Још већи замах производња добија 1969. године од када улази у велики пословни систем INEX.
Добрила је осмишљавала моделе и мотиве, а плетиље су по њеним нацртима израђивале џемпере, јакне и друге одевне комаде од квалитетне исландске вуне. Колекције из Сирогојна представљане су на престижним модним пистама у свету. Ове моделе носиле су и Барбара Буш, краљица Елизабета, Ненси Реган, Јованка Броз и глумице Софија Лорен, Лив Улман и друге познате личности.
Добрила Смиљанић оставила је у наслеђе изузетно вредан пословни пример у коме је спојила традицију народних рукотворина и модерног дизајна. О њеном делу и личности 2019. године објављена је монографија под називом Добрила, аутора Зорана Јеремића, у издању Музеја Старо село у Сирогојну. Сећање на њен рад у виду фотографија, докумената и модела, чува се у Музеју плетиља у Сирогојну.
Добрила је у браку са Драгошем Смиљанићем добила близанце – сина Милана и кћерку Марију.
За свој рад и резултате награђена је великом наградом УНЕСКО за животно дело (1999), Орденом рада са златним венцем, Седмојулском наградом, Вуковом наградом за развој културе на селу, Наградом Привредне коморе Србије, наградама Златна кошута и бројним другим признањима. Делегације Европске уније у Србији установила је Ladies First – Награду Добрила, са жељом да подржи развој родне равноправности.
Вест о одласку Добриле Смиљанић објављена је 6. марта 2026. године, а сахрањена је у Сирогојну.
Оставите одговор