
Изложбу „Америчка медицинска мисија за Србију и Српску војску у време Великог рата 1914-1918“ Историјски архив Ужице приређује поводом Дана града.
Отварање изложбе је у среду, 2. октобра у 13 часова у Изложбеном салону Архива, Жичка 17.
Америчка медицинска помоћ Србији у Великом рату била је једна од значајних хуманитарних активности током и непосредно по окончању рата, које су предузимале влада САД, амерички Црвени крст и бројне организације и појединци.
Велике количине новца и хиљаде тона хуманитарне помоћи стизале су из САД током рата. У напорима за прикупљање помоћи учествовала је читава мрежа америчких грађана и српских досељеника.
Изузетне заслуге за организовање разних видова помоћи Србији из САД има чувени научник Михајло Пупин, који је одмах по избијању рата покренуо акцију на прикупљање помоћи и добровољаца за рат на страни Србије. Само новчана помоћ Србији и Црној Гори за време Првог светског рата путем Црвеног крста од стране исељеништва у САД, а у организацији Михаја Пупина, износила је 140 милиона долара.
У окупирану Србију прво је дошла Америчка мисија Црвеног крста на челу са др Едвардом Рајаном. У Београд је стигла 16. октобра 1914. године. Екипу су чинила три хирурга и три школоване болничарке, на челу са др Рајаном, а медицински материјал обезбедила је Хелена Хатли Џенкинс.

/ Фото: Wikipedia
У Србију је затим дошла Даринка Грујић, која је почела да скупља српску сирочад и бринула о њима. Оснивач и финансијер Дома за ратну сирочад био је Џон Фротингам, амерички индустријалац, хуманиста и и добротвор српског народа. Дом је прошао цео ратни пут од Београда, преко Битоља, Солуна, Атине, Нице, поново Београда и на крају Сремске Каменице, где је постојао док и последњи питомац није ишколован и отиснут у живот. Други дом је био у Врању кроз који је прошло око 600 питомаца.
Након што је епидемија пегавог тифуса покосила многе српске и иностране лекаре и медицинско особље 1915. године, Рокфелерова фондација и амерички Црвени крст послали су у Србију десет светски признатих бактериолога које је предводио Ричард Стронг, директор Института за тропске болести Универзитета у Харварду, са циљем да помогну Србији у борби против растућих епидемија. Шеф америчке лекарске мисије преминуо је од последица заразе почетком марта 1915. године.
Бројни су примери хуманитарне помоћи која је долазила из САД, а други канал помоћи били су званични кредити додељивани и током рата и у послератном периоду. Највећи кредит је одобрен на крају рата за обнову земље и набавку хране како би се становништво исхранило до наредне жетве.

Оставите одговор