Градски фудбалски клуб Слобода основан је у пролеће 1925. године у саставу Ужичког радничког спортског клуба „Слобода“, у коме је фудбал био главна спортска активност. Оснивачи клуба су Милош Марковић и Јосип Шибер.
Прву званичну утакмицу одиграла је 24. јуна 1926. године против данашњег Радничког из Крагујевца и играла нерешено.
Од 1929. године клуб је учлањен у Југословенски ногометни савез и Радничку спортску заједницу. Рад клуба је забрањен децембра 1932. „због ширења комунистичких идеја“.
После Другог светског рата фудбалски клуб је обновљен у оквиру Фискултурног друштва „Слобода“, са секцијама за фудбал, пливање, карате, бокс и шах. Друштво је за свој рад, резултате и ширење физичке културе одликовано Орденом заслуга за народ са златном звездом.
Преглед тамичарских резултата
После Другог светског рата Слобода се преселила са дотадашњег стадиона у Крчагову на нови стадион на Беглуку. На Википедији се хронолошки могу пратити већи такмичарски успеси, али и они мање успешни, све до данас. Тако је наведено да Слобода 1951. године као обласни првак учествује у квалификацијама за Српску лигу, али због реорганизације ипак остаје у лиги Крагујевачког подсавеза. Године 1956. Ужичани су ушли у 4. зону, тада други ранг такмичења, где су играли са клубовима као што су Раднички из Крагујевца, Раднички из Ниша, Работнички, Трепча и прилепска Победа. Нису имали успеха, па се поново враћају у Крагујевачки подсавез. Наредне две сезоне Слобода осваја првенство подсавеза и учествује у квалификацијама за 4. зону али не успева да се врати у ово такмичење.
Шездесете године
Ова генерација је изборила квалификације за другу лигу 1962/63. Укупни резултат против Бора је био 2-2, али је Бор победио у мајсторици. Ипак, циљ је остварен 1965. године и Слобода дебитује у Другој лиги група Исток. Одличан резултат је забележен у сезони 1968/69. када је клуб био јесењи првак, а на крају освојио треће место. Кључни играчи Слободе током шездесетих година били су Мирослав Павловић, Ратко Јокић, Решад Куновац, Мирослав Вукашиновић, Слободан Доганџић, Петар Кривокућа. Црно-црвени дрес носили су и будући селектори репрезентације Милован Ђорић, Милан Живадиновић и Радомир Антић.
Стагнација седамдесетих
Седамдесете су за Слободу биле године стагнације. Резултати су из сезоне у сезону све слабији, а 1972/73. заузимају 13. место и после осам узастопних сезона у другом рангу, због реорганизације такмичења опет се враћају у Српску лигу. Клуб је у овом периоду дао још једног врхунског играча – Србољуба Стаменковића.
Успешне осамдесете
После неколико сезона у трећој лиги, Слобода је пласман у Другу лигу Исток 1980. године обезбедила победом над Топличанином из Прокупља од 5-0. Значајни резултати остварени су 1982. и 1984. када је Слобода била четврта. У сезони 1987/88. екипа предвођена капитеном Душаном Арсенијевићем остварила је пласман у горњи део табеле што је значило опстанак, овог пута у знатно јачој конкуренцији – Јединственој другој лиги. Сви успеси претходних сезона кулминирали су 1989/90. када је екипа коју су предводили голгетер Мирсад Омерхоџић и будући репрезентативци Горан Пандуровић и Љубинко Друловић заузела високо шесто место у Јединственој другој лиги.
Деcета деценија 20. века
Захваљујући освојеном другом месту у Другој лиги у сезони 1992/93, екипа предвођена Ненадом Маркићевићем, Сашом Симићем и тренером Иваном Чанчаревићем пласирала се у Прву савезну лигу. На коначној табели за сезону 1993/94, Слобода је на 16. месту и наредне сезоне игра у Првој Б лиги. Јуна 1995. излази као победник из баража за опстанак који је играла са Новим Пазаром. У сезони 1995/96, предвођена Миодрагом Меданом и Драганом Ћулумом, Слобода игра одлично током јесењег дела и улази у Прву А лигу, али већ од пролећне полусезоне игра далеко слабије и завршава убедљиво последња. Од тада је у сталном паду форме и у последњем колу сезоне 1996/97, после пораза од Лознице испада из лиге.
Нови миленијум
До 2002. године Слобода је без већих успеха играла у Другој лиги, одакле је после две утакмице са Шумадијом из Крагујевца испала услед реорганизације такмичења. Од тада па до 2010. је трећелигаш. У неколико наврата је била надомак повратка у другу лигу, а најближа томе је била 2010, када је предвођена тренером Зораном Његушом била јесењи првак, али је на крају сезону завршила на разочаравајућем трећем месту.
Након што је Севојно Поинт у сезони 2009/10. обезбедило пласман у Суперлигу Србије, градско руководство и управе два клуба су се договориле о фузији ова два клуба. На одвојеним скупштинама Севојно Поинта и Слободе, 24. јуна, озваничено је припајање Севојно Поинта Слободи, а 29. јуна 2010, у Градској кући у Ужицу одржана је прва свечана седница Скупштине клуба. Клуб је наставио традицију Слободе, као првог градског клуба, у смислу седишта, клупских боја, стадиона и године оснивања, а у Суперлиги је заиграо под именом ФК Слобода Поинт Севојно. Нови Фудбалски клуб Севојно, такмичење је почео из Окружне лиге.
Сезону 2010/11. завршава на 6. месту у Суперлиги, док у Купу Србије Слобода стиже до полуфинала, где је у две утакмице поражена од Војводине.
На скупштини клуба 13. октобра 2011. клубу је враћено старо име ФК Слобода Ужице, а усвојен је и нови грб.
Сезоне 2011/12. Слобода остварује највиши пласман у својој историји. На коначној табели је завршила пета, са истим бројем бодова као и четвртопласирана ФК Јагодина, али јој је због лошијег међусобног скора измакло четврто место и прилика за прве утакмице у европским такмичењима.
У сезони 2012/13. Слобода је поновила успех из сезоне 2011/12. заузевши 5. место. У тој сезони Слобода је први пут у првенственој утакмици савладала Црвену звезду и то на Маракани са 2-1.
У суботу, 14. септембра 2013. године, Слобода је играла први пут под рефлекторима на свом стадиону. У том мечу Слобода је пред препуним стадионом изгубила од Партизана са 2-1. Сезоне 2013/14. Слобода испада из Суперлиге.
Од сезоне 2014/2015. је у Првој лиги Србије, 2019/2020. у Западно-моравској зони, две сезоне 2020/2021. и 2021/2022. у Српској лиги Запад и од тада поново у Првој лиги Србије, другим степеном фудбалског такмичења.
Познати бивши играчи „Слободе“
На листи познатих играча који су започели своју каријеру у Слободи, или су део каријере играли на ужичком стадиону, налазе се сјајна имена српског фудбала.
Радомир Антић је почео у Слободи, а највећи део играчке каријере је провео у београдском Партизану. Остварио је сјајну интернационалну каријеру као тренер Реал Мадрида, Атлетико Мадрида и Барселоне. Био је селектор фудбалске репрезентације Србије од 2008. до 2010. године. Стадион у Ужицу од носи његово име.
Немања Видић је каријеру започео у Слободи, затим је био успешан играч Црвене Звезде. Највећу славу постигао је играјући за Манчестер Јунајтед, са којим је пет пута освојио титулу првака Енглеске и три пута Лига куп. За репрезентацију Србије одиграо је 56 утакмица. Каријеру је завршио у Интеру из Милана 2016. године.
Поред ове двојице великана, имена која су обележила историју Слободе су Србољуб Стаменковић, Љубинко Друловић, Милорад Кораћ, Душан Арсенијевић, Мирослав Павловић, Милован Ђорић, Петар Кривокућа, Филип Касалица, Зоран Његуш, Мирослав Вукашиновић, Делимир Бајић, Дарко Божовић, и многи, многи други.
Стадион „Радомир Антић“
Стадион је званично отворен септембра 1946. године када је одиграна пријатељска утакмица са Партизаном. Реконструисан је 1980. године и додате су источна и јужна трибина, а 2013. изграђене су нова северна и западна трибина. Исте године постављени су и рефлектори.
Од 12. августа 2021. године стадион носи име легендарног фудбалера и тренера Радомира Антића, који је спортску каријеру почео у Слободи.
У изради прилога коришћени су подаци и фотографије са официјелног сајта ГФК Слобода.
Оставите одговор