Ужичани на Голом отоку

1

Mонографијом Голи оток Острво мрака – Ужичани на Голом отоку др Илија Мисаиловић покушава да јавност боље упозна са судбином осуђеника због подршке Информбироу, посебно оних који су потицали из ужичког краја или били на неки други начин повезани са њим.

Његов рад може се посматрати и као врста хрестоматије у којој се налазе издвојени најбитнији делови и одломци из литературе, објављених сећања, као и новинских чланака. Оно што му даје посебну вредност јесте то да уз ове бројне и драгоцене историјске изворе у овом раду можемо наћи и нова сведочанства, необјављене белешке, као и сећања самих осуђеника због Информбироа, али и њихових чланова породице и најближе околине.

Поједине судбине о којима први пут детаље сазнајемо на основу монографије толико су занимљиве, интригантне, али и шокантне да се са правом за њих може рећи да заслужују и филмску екранизацију.

др Љубинка Шкодрић (извод из рецензије)

2

Познати хроничар Ужичког краја др Илија Мисаиловић, овом приликом нуди јавности рукопис у коме се обрађује Резолуција Информационог бироа. Прича о Резолуцији Информбироа је остала до данас и поред бројних сведочења и рехабилитација голооточких мученика, тема која представља велику моралну мрљу претходног, социјалистичког друштвеног система.

У чему је страхота тог Голооточког логора? У немачким логорима, у Стаљиновим логорима у Сибиру, у усташким логорима у НДХ, у тим логорима убијало се тело, а у овом се логору убијао човек у човеку. То је била основна логика.

Сада често чујемо како људи кажу да су имали некога који је био на Голом отоку, али никада нису о томе причали. Зато јесмо сви ми, дубоко погођени оним шта су они тамо доживели.

Цео систем угњетавања почивао је на логорашима. Основно је било претворити човека у звер. То је било основно. Стража је само пазила да не би неко побегао, а опет, како су живи лешеви могли да беже. Они су за себе говорили да су пре личили на џакове костију, а мање на лик живог човека. У томе је та страхота.

др Мирчета Вемић (извод из рецензије)