Ужичанин Богољуб-Бободе Митровић написао је историју родног села Трешњевица на целих 824 странице, за коју се претпоставља да је најобимнија хроника једног села у западној Србији и међу најопширнијим историјама села објављеним у земљи. Књигу под називом „Трешњевица кроз векове“ недавно је издала приватна издавачка кућа „Арт плус“ из Ужица.

Митровић је дуже од деценије прикупљао историјску грађу, легенде али и духовите приче из живота мештана овог села у ариљској општини, које се налази на магистралном путу од Ариља до Ивањице, а само писање трајало је, како каже, равно четири и по године.

У занимљивој историји Трешњевице, Митровић подсећа на период када је село било под турском влашћу, на досељавања становништва из Црне Горе и Херцеговине, ту су и приче о хајдуцима у овом крају, закону за сузбијање хајдучије, суђењима хајдуцима. Подсетио је на ослободилачке ратове 1804. до 1878. године, Јаворски рат (1876. до 1879.године), страдањима села и мештана у Балканском, Првом и Другом светском рату. Посебну пажњу посвећује развоју задругарства, пољопривреде, подсећа на старе воденице, сиромашење сељака у периоду „комунистичког кулука“, али и првим корацима у просвећивању мештана, оснивању школа, градњи манастира и цркава. Потом описује услове живљења у овом селу и широј околини, наводи њихове обичаје, подсећа на мобе, свадбена и крсна славља, задушнице и друге етнолошке, али и моралне вредности традиционалног живота, наводи знамените и успешне Трешњевце.

У хроници свог родног села, Митровић је забележио и начине на који су се мештани некада лечили, али и на њихово сујеверје. Тако је понудио поглавља о „бајању, врачању и осталим празноверицама“, како се борило против „злих очију и урока“, временских неприлика, веровања у вампире и вештице, „шта ваља, а шта не ваља чинити“, ко је подлегао „љубавним враџбинама“ и „мираџијкама“, ко су девојке „побегуље“, а ко ситни лопови.

Описао је „инаћење“ мештана као једну од особености Срба, и навео да је један мештанин укуцао ексере у даску и ставио је на пут у тренутку када је њиме тректором требало да прође његов комшија. Поред осталог остаће забележено да су мештани Трешњевице у перидоу од 1991. до 2000. године водили 144 парнице, због деобе имовине, ометања пута, штете коју је причинила стока, невраћеног дуга.

Нудећи историјске и географске одреднице села, Митровић наводи да се оно први пут помиње 1476. године, али под именом „Преканац“ (село преко кланца). Касније, 1525. године у „дефтеру“ Смедеревског санџака село се помиње и као „Чрешњевица“ или Трешњевица. Митровић пише да је село вероватно добило назив по трешњама, којих је у селу било у изобиљу, а како река која пролази кроз село носи исти назив, поуздано се не зна да ли је село „крштено“ по њој или трешњама.

Богољуб Митровић је рођен у Трешњевици 1926. године и дипломирани је правник. Учесник је Другог светског рата, а потом је радио као привредник у многим предузећима. Објављивао је чланке у ужичким Вестима, написао око 70 стручних радова из права и економије, али и на десетине прича и приповедака.