
Царски рез je медицински поступак који се користи за рођење детета. Овај хируршки захват подразумева хируршки рез трбушног зида и зида материце како би се извадило дете.
Важно је истаћи да се царски рез обично примењује као медицинска мера и да лекари одлучују о његовој примени на основу процене специфичних околности сваког појединачног случаја. Примењује се када природни порођај није могућ или није препоручљив из медицинских разлога.
Разлози за примену царског реза су компликације током трудноће, опасност по здравље мајке или детета током природног порођаја, превремени порођај и други разлози који захтевају хитност порођаја. Поступак се изводи под анестезијом, а опоравак мајке траје дуже него код природног порођаја.
Међутим, постоји и озбиљна забринутост због прекомерне употребе царског реза из немедицинских разлога.
Истраживања о примени царског реза
Светска здравствена организација (СЗО) и други медицински ауторитети наглашају да је оптимални проценат царских резова између 10 и 15%. Ово се препоручује како би се обезбедила безбедност мајки и новорођенчади, али и избегло прекомерно коришћење овог поступка.

Поставља се питање да ли је уочљив пораст броја царских резова резултат промена у акушерској пракси, или због повећаних медицинских ризика који су налагали неопходност царског реза и колико је на то утицало опредељење мајки да се породе царским резом.
У подлози ових истраживања и дилема су статистички подаци који, колико год да нису свеобухватни и поуздани, ипак указују на општи смер кретања по овом питању.
Ево неколико занимљивих података када је реч о Сједињеним Америчким Државама и другим подручјима. Почнимо са податком Chicago Lying-in Hospital да је од 1910. до 1928. године стопа порођаја царским резом порасла са 0,6% на 3%. Тај податак за САД у 1965. години је 4,5%, а онда следе подаци о даљем расту стопе царског реза са 5,5% у 1970. на 24,1% у 1986. У 2021. години, 32,1% жена које су родиле у САД учинило је то царским резом.
Повећање стопа наталитета царским резом, без јасних доказа о порасту медицинских разлога за примену овог поступка, изазива значајну забринутост да се царски рез превише користи.
Подаци потврђују да је стопа порођаја царским резом порасла у целом свету, али су те стопе у другим деловима још увек знатно ниже него у Сједињеним Америчким Државама. У најразвијенијим земљама та стопа је око 21,1%, у развијеним земљама 14,3% и 2% за најнеразвијенија подручја.
Још један податак је индикативан – мање од 10% мајки имало је природни порођај након претходног царским резом.
Упозоравајући подаци за Србију
Проценат царских резова један је од критеријума за оцену квалитета здравствене заштите трудница и породиља једне државе.
Претпоставља се да је у Србији тај проценат око или изнад 30 одсто, дакле дупло више него што је препорука Светске здравствене организације, а знатно више од процента у развијеним земљама.
Сама чињеница да у Србији нема тачне стопе порођаја царским резом, тако да је наведени проценат ипак претпоставка, указује да је неопходно увести модеран регистар рађања какав имају развијеније земље.
Упозорења на висок проценат примене царског реза у вези је са већим потенцијалним ризицима порођаја царским резом у односу на природни порођај.
Да додамо и добро познат проблем негативног природног прираштаја у Србији, где је 2021. године 74.000 људи више умрло него што се родило. За годину дана нестао је један већи град. Бела куга узима свој данак.
Препоруке струке
Ставови струке су јасни и сагласни – препоручује се природни порођај, осим ако не постоје индикације за порођај царским резом код мајке или фетуса.
Царски рез се не сме изводити пре 39. седмице трудноће без провере зрелости плућа фетуса због потенцијалног ризика од респираторних проблема за бебу.
Природни порођај се препоручује женама које желе више деце, због последица које оставља сваки порођај царским резом.
Лекари се сагласни да природни порођај има бројне користи за мајку и дете, а да царски рез треба примењивати само када постоји значајна медицинска потреба и ако се процени да је то најбоље решење за очување здравља мајке и детета.
Истиче да је потребно боље информисање мајки о ризицима и предностима царског реза и природног порођаја, како би оне могле донети утемељенију одлуку у вези са начином порођаја.
Ставови лекара могу се разликовати у зависности од региона, културе, доступности ресурса и других фактора. Одлука о примени царског реза увек треба да буде индивидуална, зависна од конкретне ситуације и донета у консултацији између лекара и пацијенткиње.
Немедицински разлози за царски рез
Разлог због којих неке мајке изразе жељу да се породе царским резом обично имају везе са неким медицинским, емоционалним и личним фактором.
Чест разлог за одлучивање на царски рез је страх од болова током природног порођаја. Понекад је то због планирања времена порођаја, јер је то из неког разлога мајци важно.
Жене се обично одлучују на царски рез ако су се и претходно тако породиле или ако су имале компликације током природног порођаја.
У ситуацијама када се из медицинских разлога и хитности процени да је царски рез најбоље решење, мајке их прихватају ради свог и здравља бебе, а понекад се ради и о животу самом.
Одлуку о царском резу не треба доносити без доброг вагања разлога за и против. Треба имати у виду колико то може бити ризично.
При овом хируршком захвату може доћи до инфекције на месту реза или у унутрашњости трбуха. Постоји мали ризик од оштећења органа као што су бешика или црева. Може доћи и до већих крварења, затим проблема са анестезијом, а обично је и опоравак после царског реза дужи него после природног порођаја.
Потенцијални ризици за дете су могући проблеми са дисањем, потешкоће са сисањем и мања имунолошка способност организма бебе него да је рођена природним путем.
Зато се ова одлука доноси после детаљног сагледавања и испитивања, имајући у виду конкретно медицинско стање мајке и фетуса и задовољења услова за извођења царског реза.
Најважније је да се све добро заврши и да мајка и њена беба уживају у радости будућих дана гајења и напредовања детета.
Оставите одговор