Републички завод за статистику почео је објављивање коначних резултата Пописа становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији према стању на дан 30. септембра 2022. године.
Колико је то обиман посао и количина обрађених података показују резултати претходног пописа који је спроведен у октобру 2011. године и који су објављени у 30 књига и 16 специјалних публикација.
Овде се бавимо приказом и основном анализом изабраних података пописа 2022. године из недавно објављене пописне књиге „Старост и пол“, у којој су подаци по ова два параметра приказани по регионима, областима, општинама, градовима и насељеним местима.
Изабрани су основни подаци који показују укупан број становника у Србији на пописима 1991, 2002, 2011. и 2022. године и подаци из пописа 2022. године за Град Ужице и општине Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Сјеница и Чајетина (упоређени са подацима из пописа 2011. године).
У оба пописа, 2011. и 2022. године, за утврђивање укупног броја становника примењен је концепт „уобичајеног становништва“, по којем се лице сматра уобичајеним становником оног места у којем живи, независно од тога где има пријављено пребивалиште или боравиште.
Изабрали смо податке за старосно-полну структуру становништва јер она представља најважнију демографску одлику сваке популације. Из тог разлога подаци о старости и полу прикупљани су у свим пописима од 1948. до 2022. године.
Структура становништва по старости и полу формира се у дужем временском периоду, а на њу директно утичу рађања, смртности и обим миграторних токова становништва. Aктуелни старосно-полни састав становништва стога представља јасну слику досадашњег развoја сваке популације и, истовремено, у великој мери условљава будуће промене у кретању становништва.
Србија
Према подацима из последња четири пописа који су спроведени у Србији (без њене јужне покрајине Косова и Метохије где није било услова за спровођење пописа) број становника у Србији смањен је са 7.822.795 становника (1991) на 7.498.001 (2002), 7.186.862 (2011) и на 6.647.003 становника (2022). Мање нас је за 1.175.792 становника или за 15,03 посто у односу на 1991. годину.
Супротно смањењу броја становника растао је просек старости са 37.1 (1991) на 40,2 (2002), 42,2 (2011) и на 43,8 година (2022).
На следећа два графичка приказа види се број становника према старости и полу и просечна старост по пописима од 1948. године.
Златиборски округ
Златиборски округ има укупно 254.659 становника (126.267 мушкараца и 128.392 жене). У градовима живи 135.993 становника, а у осталим насељеним местима 118.666. Просечна старост је 44,93 године.
Ако се упореди податак из 2011. године, када је у овој области живело 286.549 становника, сада је број смањен за 31.890. То је веће смањење него што има становника било које седиште општине у области, а могу се чак сабрати и два-три мања.
Ужице
Попис становништва 2022. године бележи да на административној територији Града Ужица живи 69.997 становника (33.813 М и 36.184 Ж). Од тога у градској средини живи 54.965 становника и још 15.032 у осталим насељима. Просечна старост је 45,13 година.
Само Ужице има 63.571 становника (30.765 М и 32.806 Ж). Али у градској зони живи поменутих 54.965 становника, односно 48.539 у Ужицу и 6.426 у Севојну.
Поред Ужица и Севојна, има још 39 насељених места на територији Града Ужица и за свако је наведен број становника (мушкарци и жене). У осталим местима живи, на пример, у Биосци 262 житеља, у Буару 1076, Мокрој Гори 393, Трнави 317, Стапарима 718, Равнима 335 и тако даље.
Поређења ради, на попису 2011. године Град Ужице имао је 78.040 становника. Од тога 59.747 у градској средини и у осталим местима 18.293.
Од тих 59.747 становника у градској средини, у Ужицу је живело 52.646 и у Севојну 7.101.
На територији Града Ужице број становника је за ових десетак година смањен за 8.043. А у Ужицу са 52.646 на 48.539 – за 4.107, и у Севојну са 7.101 на 6.426 – 675 мање.
Ариље
Општина Ариље на последњем попису има 17.063 становника (8.497 М и 8.566 Ж). У самом Ариљу живи 6.639, а у околним селима 10.424.
На попису 2011. било је укупно 18.792 становника, а сада их је 1.729 мање.
Бајина Башта
Општина Бајина Башта има 23.533 становника (11.906 М и 11.627 Ж). У граду је 8.971 Бајинобаштанин, а у селима 14.562.
А 2011. било је 26.022 становника укупно. Смањење је за 2.489.
Косјерић
У општини Косјерић живи 10.175 становника (5.114 М и 5.061 Ж). У насељу Косјерић је 3.723, а у селима 6.452.
Број становника у општини је смањен са 12.090 (попис 2011) за 1.915.
Нова Варош
Нововарошка општина броји укупно 13.507 становника (6.841 М и 6.666 Ж). У Новој Вароши живи 7.542, а у селима 5.965.
На попису 2011. у општини је било 16.638 становника, а сада их је 3.131 мање.
Пожега
Општина Пожега сада има 25.988 становника (12.873 М и 13.515 Ж). У граду живи 12.362, а у селима 13.626.
У односу на 2011. када је било 26.638 становника укупно, смањење је незнатно, за 650, али потврђује општу тенденцију смањења која је у мање развијеним срединама још израженија.
Прибој
Општина Прибој има 23.514 становника (11.687 М и 11.827 Ж). Прибој броји 13.172 становника, а остала насељена места 10.342.
А 2011. године општина је имала 27.133 становника, тако да је смањење за 3.619 приметније.
Пријепоље
У пријепољској општини укупан број становника је 32.214 (16.098 М и 16.116 Ж). У граду је 11.928, а у селима 20.286.
Општина бележи смањење броја становника за 4.845 у односу на пре једанаест година када је имала 37.059 житеља.
Сјеница
Општина Сјеница броји укупно 24.083 становника (12.147 М и 11.936 Ж). Према подацима пописа становништва из 2011. године, у Сјеници је живело 26.392 становника, што је смањење за 2.309.
Чајетина
Чајетинска општина има сада 14.585 становника, а 2011. имала је скоро исти број – 14.745, сада само 160 мање.
У седишту општине, Чајетини, живи 3.735 становника, а на Златибору 3.702. Колико је сада Златибор као насељено место увећан показује упоредни податак са пописа 2011. када је бројао 2.881 становника, а сада их је 821 више.
Из ових података за све општине, карактеристичан је податак да се у селима убрзано смањује број житеља. Млади одлазе, мало ко се враћа. Мало је рађања, а старих је све мање.
Светски трендови
Смањење броја становника у Србији и Златиборском округу не изненађује, с обзиром да знамо колики је наталитет и колико младих одлази у потрази за бољим животом, било да иде из Србије или унутар земље тражи боље место за живот.
Недавно је на сајту Danas online пренет текст у коме се наводи да су „Уједињене нације процениле да је светско становништво достигло осам милијарди у новембру 2022. године. У року од 11 година додали смо једну милијарду. Од 19. века број људи се повећава експоненцијално уз индустријализацију и лакши приступ изворима енергије, храни, води и здравстеним услугама. Светска популација и даље расте, али од 1960. мањом брзином“.
У тексту се даље наводи да „економисти верују да се благостање налази у континуалном и све већем економском расту. Мисле да што је већи број становника, већа ће бити производња добара и већа потрошња. А данашњи еколози се згражавају на раст светске популације, јер сматрају да је људско биће одговорно за исцрпљивање природе и природних ресурса, и да одржив развој није могућ са растућом популацијом. Политичари широм света промовишу или обесхрабрују рађање деце“.
Указује се и на пример наше земље где се „председник Србије залаже за мере да се повећа наталитет, који је био на 1.5 деце 2021. године. За 2023. годину 87 милијарди динара је одвојено за подршку породицама са децом“.
У тексту се истиче да „за одржавање популације на постојећем нивоу, стопа плодности треба да буде 2.1 дете по жени. Данас у 50 одсто земаља та стопа је нижа. Демографи предвиђају да ће врхунац раста светског становништва бити достигнут при крају 21. века, кад ће нас бити 10.4 милијарди“.
Колико ће и којих становника бити тада у Ужицу и ужичком крају? Колико год да буде – пожелимо им само здрав и квалитетан живот!
Оставите одговор