За Славицу Милић из Ужица слободно се може рећи да је светски путник, јер је до сада обишла пола земаљске кугле. Међутим, ова необична жена, ведрог духа и вредних руку има и бројна друга интересовања. Она је и професорка биологије, планинарка и пасионирана плетиља, а за себе скромно каже да је њен највећи успех то што живи своје снове.
Љубав према природи и истраживању Славицу су у избору животног позива врло рано одвели на студије биологије, али су локални оквири постали убрзо тесни, па је жељу за пустоловинама врло брзо реализовала кроз бројна путовања. До сада је обишла 43 земље света.
– У одабиру неких мојих дестинација и земаља видела сам да ме привлаче све оне земље које су нам непознате. Немачка, Белгија, Холандија и тај менталитет Европљана нам је добро познат. Међутим ту нема оног фактора изненађења. Ја сам одлучила да то променим и било где да се померите даље од тих дестинација, нарочито на исток, у земље које нама нису толико познате све је другачије – каже ова светска путница.
Славица каже да је на својим путешествијима које сама организује, разбила бројне предрасуде, али и доживела бројна изненађења. Она не одседа у скупоценим хотелским ризортима, већ жели да упозна како живе обични људи. Најлепше утиске носи из Омана, док је Тајланд за њу био највеће разочарање.
– Боравили смо на северу Тајланда где се налазе кампови за слонове идући на туре кроз прашуме да упознамо тај биљни и животињиски свет, али када мало зађете међу њих и спавајући у тим њиховим кућицама од бамбуса, то је стварно незабораван доживљај, али тамо видите ипак те мале слониће, везане великим ланцима који су се у те мале животиње урезали и излази крв. Онда вам цео тај доживљај губи на лепоти. Муче животиње како би нас што боље угостили као туристе и зарадили новац, животиње баш и нису у хуманим условима – прича Славица.
Када је реч о природним лепотама, Србија за њу је на првом месту и поручује да се прво мора обићи сопствена земља, па тек онда читав свет.
– Оно што ја увек истичем јесте Увац. Све може бити лепо, али кањон Увца је бар за мене нешто посебно. Осећај који пробуди у мени када се налазим тамо, не могу ни са чим да упоредим – каже она.
Али ова Ужичанка има још једну велику љубав – плете од малих ногу. Њени ручни радови од вуне продају се у туристичким центрима западне Србије и уз помоћ друштвених мрежа, а управо тај новац омогућује јој да обиђе сва егзотична путовања.
– Пауза за кафу, није ми права кафа ако ја не плетем. Мени потпуни угођај прија само када саставим то двоје, испијање кафе и плетење. Ја добијам слободу мисли и далеко ја отпутујем плетући разне ствари – каже Славица.
(РИНА)
Оставите одговор