Ужичке библиотеке

Народна библиотека Ужице (НБУ) баштини традицију првог Читалишта у Ужицу, основаног 1856. године, уз општи полет културног живота у Србији, а после отварања читалишта у Београду, Смедереву, Пожаревцу и Крагујевцу.

Ужичко Читалиште основано је на иницијативу просвећених појединаца на чијем челу су били прота Гаврило Поповић (1823-1881) и Стојан Обрадовић (1817-1879), члан Суда округа ужичког и први управитељ Читалишта.

Читалиште већ следеће године има 100 чланова, а у књижном фонду око 200 књига и готово све дневне листове Кнежевине Србије. Убрзо постаје центар културног и друштвеног живота у граду.

Установа је више пута гашена и обнављана услед бурних периода и политичких превирања у земљи.

Доношењем Закона о народним бибиотекама 1881. године уређује се рад ових установа и све су тада биле дужне да доставе своје извештаје највишој просветној институцији у Београду. Извештај из Ужица потписали су професори Гимназије Јанићије Манојловић и Добросав М. Ружић, деловођа Читаонице. Књижни фонд те године чинило је 485 књига на нашем и страним језицима, а била је претплаћена на бројне листове и часописе.

Велики Рзав, Орловача, Равни

Важну улогу у културном и политичком животу почетком 20. века имале су радничке библиотеке и читаонице. Радничка библиотека у Ужицу основана је у лето 1903. године. Њен главни задатак била је политичка агитација, али су организовани и културни садржаји. Посебна пажња била је усмерена на описмењавање радника. Због честих напада на управу установе, чији су чланови називани велеиздајницима, читаоница је убрзо престала да ради. 

Иницијативом Културне лиге, 1910. године основана је Народна библиотека са читаоницом, али је њен фонд уништен током Првог светског рата.

У међуратном периоду Библиотека је радила са прекидима.

Континуитет у раду успоставља се тек у послератном периоду. Почетни фонд чиниле су књиге које су грађани поклонили библиотеци. Установа је 1946. године радила под називом Градска књижница. Године 1950. мења назив и постаје Градска библиотека, а 1961. године добија назив – Народна библиотека Ужице.  

Данас је Народна библиотека Ужице матична библиотека за све јавне, специјалне и школске библиотеке на територији Златиборског округа. У фонду Библиотеке се налази око 200.000 књига, више од 500 наслова периодике, око 300 звучних књига као и богата збирка некњижне грађе, старе и ретке књиге. Поред електронског каталога COBISS.RS, корисници имају  приступ и електронским базама: Медијска архива – Ебарт, Кобсон (електронски сервис који обезбеђује приступ страним и домаћим изворима научних информација – стручним часописима, књигама, базама пуног текста), СЦИ индекс (сервис који обезбеђује приступ домаћој стручној периодици).

О Народној библиотеци Ужице и другим библиотекама у граду детаљније можете сазнати из чланака које су написали Зоран Жеравчић и Зоран Јеремић у оквиру пројекта „Ужичке библиотеке“, уз подршку Града Ужице.

Чланке о библиотекама у граду можете читати на следећим линковима:

Народна библиотека – https://kolektivuzice.rs/narodna-biblioteka-uzice/

Библиотека Народног музеја – https://kolektivuzice.rs/biblioteka-narodnog-muzeja-uzice/

Библиотека Педагошког факултета – https://kolektivuzice.rs/biblioteka-pedagoskog-fakulteta-u-uzicu/

Библиотека Историјског архива – https://kolektivuzice.rs/biblioteka-istorijskog-arhiva-uzice/

Библиотека у Парохијском дому – https://kolektivuzice.rs/crkvena-biblioteka-u-parohijskom-domu/

Таратурс крстарење Перућац - Вишеград - Перућац

Поделите:

Места:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *