У оквиру Колубарске битке 1914. године, бој на Крстацу изнад Пожеге (22. новембра по старом календару) 5. децембра, био је одлучујући за ослобођење ужичког краја у првој години Великог рата. Ужичка бригада у саставу Ужичке војске одиграла је кључну улогу у том боју.
Четвртог децембра увече командант Ужичке бригаде примио је наређење од команданта Ужичке војске да нападом преко Црне стене (кота 641), уз садејство артиљерије, заузме положаје на десној обали Мораве, фронтом према Пожеги и Гугљу.
На основу овог наређења командант Ужичке бригаде пуковник Иван Павловић издао је заповест за напад: Непријатељ држи Главицу, Бели камен и Белошевац. Бригада ће напасти непријатеља с фронта и десног бока, у циљу да протера непријатеља на леву обалу Мораве.
Наређујем:
1. Десна колона-фронтална, кдт мајор Радослав Живковић, напада Главицу и Бели камен. Прелази Бјелицу на фронту од друма (Пожега – Чачак) до Златника.
Састав: 3 чете 1. батаљона 4. кадровског пука; 1 чета 2. батаљона, 4. кадровског пука, 1 митраљез; 1 батаљон 4. пука, III позива (једна чета овог пука сада је на Бјелици код с. Лисице са командиром на Златнику);
2. Лева колона- бочна, кдт пук. Јарослав Јанкура, прелази Бјелицу код утока Лишког потока и преко Црне стене напада непријатеља на Белошевцу. Једну чету упућује по доласку на Црну стену, преко села Прилипца, у позадину и бок непријатеља на Белошевцу и Белом камену.
Састав: 3 чете 2. батаљона, 4. кадровског пука; 1 чета 1. батаљона 4. кадровског пука, 1 митраљез (све на Крстацу код гробља између кота 641 и 613); 1 батаљон 4. пука, III позива који се налази на Кулашевцу; 4 брдска Дебанжова топа (Кулашевац ― Табановица).
3. Самостална колона, кдт капетан Живко Милошевић, полази из Рогаче у 5 сати преко Гуче, с. Церове, Грдовића, Горобиља на Почечу, где заузима положај према Пожеги и овлађује мостовима на Ђетињи. Благовремено наређује да му се прикупе чете напред истурене и узме их под своју команду.
Састав: 2. батаљон 4. пука III позива.
- Резерва, 3. батаљон, 4. пука, III позива, са Таванице прикупља се на Главичорку до 6,30 часова.
- Артиљерија, кдт ппук. Петар Тодоровић, потпомаже напад. Састав: 4 хаубице (пољске) и 6 пољских Дебанжових топова и 2 пољска брзометна топа.
- Напад почиње у 7 часова јутра.
- Команданти колона везаће се телефоном са мном.
- Превијалиште за десну колону формираће 4. кадровски пук код механе Негришор, а за леву колону формираће 4. пук III позива на путу Ариље ― Чачак, код Лишког потока.
Пуковник Павловић је издао и неколико појединачних наређења капетанима Ђорђевићу на Златнику и Ранковићу на Бјеличком мосту.
Петог децембра пуковник Павловић је, рано изјутра, дошао на Рују (к.715) у пратњи ађутанта мајора Бранимира Сретеновића. Са њима су били командант бригадне артиљерије потпуковник Петaр Тодоровић и његов ађутант и капетан Попадић са припадајућом пратњом.
Борбе на Белом камену
Да би се ускладио планирани напад у 7 часова, трупе су покренуте два сата раније. Тог јутра је била густа магла. Видели су се само највећи врхови Бели камен, Белошевац и повремено кота 613. Наша артиљерија са Главичорка почела је дејство у 7 часова на Белошевац. Са Гаја пољска брзометна батерија тукла је непријатељске положаје на Белом камену. Убрзо се развила борба на целом фронту Ужичке бригаде. Најпре код главне колоне на Бјелици, насупрот Главице, а затим на Крстацу у правцу коте 613. Ту је био 2. батаљон 4. кадровског пука под командом мајора Видосава Марјановића. Он је био у саставу леве колоне, под командом пук. Јарослава Јанкуре.
Наша десна нападна колона кренула је у 5 часова испод Лучанске механе и прешла реку Бјелицу. Због велике магле непријатељ је није приметио. Командант колоне мајор Радослав Живковић је формирао два борбена реда. Први борбени ред (кадровски батаљон) кретао се ка Главици и Белом камену. Други борбени ред кретао се за левим њиховим крилом. Нападна колона је осигурана на левом крилу једном четом, а на десном крилу водом, пошто је Морава била јака природна препрека за непријатеља. Захваљујући густој магли и неопрезности непријатеља десна колона успела је на јуриш да заузме Главицу у 8,50 часова.
Сат касније, у извештају команданту Павловићу, мајор Живковић наводи да се у току ноћи укопао на коти 613 и да је непријатељу, који је кренуо у наступање нанео велике губитке.
Напредовање ка Крстацу
Лева, бочна колона пук. Јанкуре, која је наступала од Црне стене ка Крстацу, каснила је са нападом због дужине и тежине пута који је имала да пређе од Тавнице. Он се појавио око 9 часова на коти 613, у јеку борбе 2. кадровског батаљона са непријатељем на Крстацу. Јанкура је одмах преузео команду и ојачао одбрану са 3 чете 4. пука III позива. Једну чету III позива је задржао на Крстачком гробљу као резерву, а једну је као заштитницу левог бока истурио на Муњско брдо и код села Прилипца. Дебанжову батерију поставио је између кота 613 и 641 (код Крстачког гробља).
Развила се упорна борба уз употребу артиљерије. Непријатељски митраљези контролисали су простор између коте 613 и Белошевца. Павловић је око 12 часова наредио команданту леве колоне да дејствује бочно и олакша положај десне колоне. Командант леве колоне пуковник Јанкура продужио је напад обухватом Белошевца. Од подне борба је интезивирана. Непријатељ је користио и авијацију за извиђање наших положаја. Иако су били изложени јакој ватри непријатеља са Белог камена и Белошевца наши војници су успешно наступали. Аустријанци су појачали дејство артиљерије која је шрапнелима обасипала нашу пешадију. Наша артиљерија, посебно пољске хаубице, успешно је парирала непријатељу. Артиљерија је сконцентрисала ватру на гребене Белошевца и Белог камена.
У 14,45 часова пуковник Павловић је послао извештај генералу Арачићу у Чачку. „Десна колона подишла је Белом камену. Лева колона налази се на 300-400 метара испред Белошевца. Обе колоне наилазе на много надмоћнијег непријатеља. Командант леве колоне пуковник Јанкура јавља, да су пред његовим фронтом три батаљона, а један на Муњском брду према његовом левом крилу. По изјави заробљеника непријатељ има на Крстацу 4. бригаду, а јутрос је пошла из Пожеге и 5. бригада. Четворица заробљеника су из 5. бригаде, из 52. пука“.
Борбе за Белошевац
За наше јединице заузимање Белошевца био је примарни задатак јер је он био кључни за освајање Крстаца. Непријатељу су пристизала појачања, па је запретила опасност да он изврши контранапад. Због тога је Павловић захтевао да се пре пада мрака протера непријатељ. Издао је наређење да се проберу најспособнији борци и бомбама изврше напад на непријатеља уз истовремено садејство целе колоне. Мајор Марјановић је пробрао вод војника и подофицира који су се привкли на око 30 метара и засули бомбама непријатеља у рововима. У напад је кренуо и читав борбени ред. Укључила се целокупна артиљерија са обе стране. Четврти кадровски и 4. пук III позива кренули су у незадржив јуриш. Изненађени Аустријанци бежећи напустише своје ровове. Белошевац је заузет.
Непријатељ је још пружао отпор на Белом камену. Борба се водила до дубоко у ноћ. Мајор Живковић је упутио једну чету ка мосту код Гугља како би дејствовала у бок и позадину непријатеља на Белом камену. Први борбени ред ојачао је са две чете и једним митраљезом. И поред јаке непријатељске ватре пришли су на око 300 метара њиховим рововима. Због блискости наше пешадије, дејство артиљерије је било ограничено. Мајор Живковић је тражио да један топ од Гугаљског моста дејствује у десно „у половину нагиба Лорета и на северне гребене Крстаца, северно од Белог камена“.
У 17, 45 часова мајор Живковић извештава пуковника Павловића да су му све чете у првом борбеном распореду, осим једне у резерви. У следећем извештају јавља да је непријатељ јак и да се неће моћи одржати на положају уколико не добије помоћ леве колоне. Наводи да му је тешко координирати радом четама III позива због малобројног и слабог старешинског кадра. Пуковник Павловић је наредио пукувнику Јанкури да у току ноћи упути једну кадровску чету на греду „која се од гребена Белошевац – Бели камен спушта ка Бјелици… да изађе у висини десне колоне и ухвати што тешњу везу… На тај начин напад ће бити са три фронта.“
Командант десне колоне продужио је око 21 час напад и око 12 часова Бели камен (кота 603) и коса до Гугаљског моста су заузети. Предњи делови су наставили гоњење непријатеља до Мораве, где су застали јер је непријатељ порушио мост код Гугља.
Самостална колона Ужичке бригаде, под командом капетана Живка Милошевића, стигла је на Моравицу северно од Ариља. Прешла је реку и преко Грдовића и Горобиља стигла је у току ноћи до Почече. Шестог децембра, до 10 часова, заузела је мостове на Ђетињи.
Повлачење непријатеља
Разбијене Аустроугарске трупе су напустиле Пожегу и журно се повлачиле ка Ужицу. Командант непријатељских трупа у боју на Крстацу био је генерал-мајор Конопици, са штабом у Пожеги.
Наше трупе су се задржале на Крстацу, са предњим деловима на Морави и батаљоном самосталне колоне код Почече. Победа на Крстацу знатно је подигла морал наших трупа.
У боју на Крстацу, Ужичка бригада је имала: погинулих војника 115, рањених 238 и несталих 19. Заробљена су 2 официра и 770 непријатељских војника. Погинуло је око 190, а рањено око 250 непријатељских војника.
Литература:
Иван С. Павловић, Из наше офанзиве 1914 – Бој на Крстацу изнад Пожеге 22. новембра 1914, Нови Сад, 1928.
Оставите одговор