U okviru Kolubarske bitke 1914. godine, boj na Krstacu iznad Požege (22. novembra po starom kalendaru) 5. decembra, bio je odlučujući za oslobođenje užičkog kraja u prvoj godini Velikog rata. Užička brigada u sastavu Užičke vojske odigrala je ključnu ulogu u tom boju.
Četvrtog decembra uveče komandant Užičke brigade primio je naređenje od komandanta Užičke vojske da napadom preko Crne stene (kota 641), uz sadejstvo artiljerije, zauzme položaje na desnoj obali Morave, frontom prema Požegi i Guglju.
Na osnovu ovog naređenja komandant Užičke brigade pukovnik Ivan Pavlović izdao je zapovest za napad: Neprijatelj drži Glavicu, Beli kamen i Beloševac. Brigada će napasti neprijatelja s fronta i desnog boka, u cilju da protera neprijatelja na levu obalu Morave.
Naređujem:
1. Desna kolona-frontalna, kdt major Radoslav Živković, napada Glavicu i Beli kamen. Prelazi Bjelicu na frontu od druma (Požega – Čačak) do Zlatnika.
Sastav: 3 čete 1. bataljona 4. kadrovskog puka; 1 četa 2. bataljona, 4. kadrovskog puka, 1 mitraljez; 1 bataljon 4. puka, III poziva (jedna četa ovog puka sada je na Bjelici kod s. Lisice sa komandirom na Zlatniku);
2. Leva kolona- bočna, kdt puk. Jaroslav Jankura, prelazi Bjelicu kod utoka Liškog potoka i preko Crne stene napada neprijatelja na Beloševcu. Jednu četu upućuje po dolasku na Crnu stenu, preko sela Prilipca, u pozadinu i bok neprijatelja na Beloševcu i Belom kamenu.
Sastav: 3 čete 2. bataljona, 4. kadrovskog puka; 1 četa 1. bataljona 4. kadrovskog puka, 1 mitraljez (sve na Krstacu kod groblja između kota 641 i 613); 1 bataljon 4. puka, III poziva koji se nalazi na Kulaševcu; 4 brdska Debanžova topa (Kulaševac ― Tabanovica).
3. Samostalna kolona, kdt kapetan Živko Milošević, polazi iz Rogače u 5 sati preko Guče, s. Cerove, Grdovića, Gorobilja na Počeču, gde zauzima položaj prema Požegi i ovlađuje mostovima na Đetinji. Blagovremeno naređuje da mu se prikupe čete napred isturene i uzme ih pod svoju komandu.
Sastav: 2. bataljon 4. puka III poziva.
- Rezerva, 3. bataljon, 4. puka, III poziva, sa Tavanice prikuplja se na Glavičorku do 6,30 časova.
- Artiljerija, kdt ppuk. Petar Todorović, potpomaže napad. Sastav: 4 haubice (poljske) i 6 poljskih Debanžovih topova i 2 poljska brzometna topa.
- Napad počinje u 7 časova jutra.
- Komandanti kolona vezaće se telefonom sa mnom.
- Previjalište za desnu kolonu formiraće 4. kadrovski puk kod mehane Negrišor, a za levu kolonu formiraće 4. puk III poziva na putu Arilje ― Čačak, kod Liškog potoka.
Pukovnik Pavlović je izdao i nekoliko pojedinačnih naređenja kapetanima Đorđeviću na Zlatniku i Rankoviću na Bjeličkom mostu.
Petog decembra pukovnik Pavlović je, rano izjutra, došao na Ruju (k.715) u pratnji ađutanta majora Branimira Sretenovića. Sa njima su bili komandant brigadne artiljerije potpukovnik Petar Todorović i njegov ađutant i kapetan Popadić sa pripadajućom pratnjom.
Borbe na Belom kamenu
Da bi se uskladio planirani napad u 7 časova, trupe su pokrenute dva sata ranije. Tog jutra je bila gusta magla. Videli su se samo najveći vrhovi Beli kamen, Beloševac i povremeno kota 613. Naša artiljerija sa Glavičorka počela je dejstvo u 7 časova na Beloševac. Sa Gaja poljska brzometna baterija tukla je neprijateljske položaje na Belom kamenu. Ubrzo se razvila borba na celom frontu Užičke brigade. Najpre kod glavne kolone na Bjelici, nasuprot Glavice, a zatim na Krstacu u pravcu kote 613. Tu je bio 2. bataljon 4. kadrovskog puka pod komandom majora Vidosava Marjanovića. On je bio u sastavu leve kolone, pod komandom puk. Jaroslava Jankure.
Naša desna napadna kolona krenula je u 5 časova ispod Lučanske mehane i prešla reku Bjelicu. Zbog velike magle neprijatelj je nije primetio. Komandant kolone major Radoslav Živković je formirao dva borbena reda. Prvi borbeni red (kadrovski bataljon) kretao se ka Glavici i Belom kamenu. Drugi borbeni red kretao se za levim njihovim krilom. Napadna kolona je osigurana na levom krilu jednom četom, a na desnom krilu vodom, pošto je Morava bila jaka prirodna prepreka za neprijatelja. Zahvaljujući gustoj magli i neopreznosti neprijatelja desna kolona uspela je na juriš da zauzme Glavicu u 8,50 časova.
Sat kasnije, u izveštaju komandantu Pavloviću, major Živković navodi da se u toku noći ukopao na koti 613 i da je neprijatelju, koji je krenuo u nastupanje naneo velike gubitke.
Napredovanje ka Krstacu
Leva, bočna kolona puk. Jankure, koja je nastupala od Crne stene ka Krstacu, kasnila je sa napadom zbog dužine i težine puta koji je imala da pređe od Tavnice. On se pojavio oko 9 časova na koti 613, u jeku borbe 2. kadrovskog bataljona sa neprijateljem na Krstacu. Jankura je odmah preuzeo komandu i ojačao odbranu sa 3 čete 4. puka III poziva. Jednu četu III poziva je zadržao na Krstačkom groblju kao rezervu, a jednu je kao zaštitnicu levog boka isturio na Munjsko brdo i kod sela Prilipca. Debanžovu bateriju postavio je između kota 613 i 641 (kod Krstačkog groblja).
Razvila se uporna borba uz upotrebu artiljerije. Neprijateljski mitraljezi kontrolisali su prostor između kote 613 i Beloševca. Pavlović je oko 12 časova naredio komandantu leve kolone da dejstvuje bočno i olakša položaj desne kolone. Komandant leve kolone pukovnik Jankura produžio je napad obuhvatom Beloševca. Od podne borba je intezivirana. Neprijatelj je koristio i avijaciju za izviđanje naših položaja. Iako su bili izloženi jakoj vatri neprijatelja sa Belog kamena i Beloševca naši vojnici su uspešno nastupali. Austrijanci su pojačali dejstvo artiljerije koja je šrapnelima obasipala našu pešadiju. Naša artiljerija, posebno poljske haubice, uspešno je parirala neprijatelju. Artiljerija je skoncentrisala vatru na grebene Beloševca i Belog kamena.
U 14,45 časova pukovnik Pavlović je poslao izveštaj generalu Aračiću u Čačku. „Desna kolona podišla je Belom kamenu. Leva kolona nalazi se na 300-400 metara ispred Beloševca. Obe kolone nailaze na mnogo nadmoćnijeg neprijatelja. Komandant leve kolone pukovnik Jankura javlja, da su pred njegovim frontom tri bataljona, a jedan na Munjskom brdu prema njegovom levom krilu. Po izjavi zarobljenika neprijatelj ima na Krstacu 4. brigadu, a jutros je pošla iz Požege i 5. brigada. Četvorica zarobljenika su iz 5. brigade, iz 52. puka“.
Borbe za Beloševac
Za naše jedinice zauzimanje Beloševca bio je primarni zadatak jer je on bio ključni za osvajanje Krstaca. Neprijatelju su pristizala pojačanja, pa je zapretila opasnost da on izvrši kontranapad. Zbog toga je Pavlović zahtevao da se pre pada mraka protera neprijatelj. Izdao je naređenje da se proberu najsposobniji borci i bombama izvrše napad na neprijatelja uz istovremeno sadejstvo cele kolone. Major Marjanović je probrao vod vojnika i podoficira koji su se privkli na oko 30 metara i zasuli bombama neprijatelja u rovovima. U napad je krenuo i čitav borbeni red. Uključila se celokupna artiljerija sa obe strane. Četvrti kadrovski i 4. puk III poziva krenuli su u nezadrživ juriš. Iznenađeni Austrijanci bežeći napustiše svoje rovove. Beloševac je zauzet.
Neprijatelj je još pružao otpor na Belom kamenu. Borba se vodila do duboko u noć. Major Živković je uputio jednu četu ka mostu kod Guglja kako bi dejstvovala u bok i pozadinu neprijatelja na Belom kamenu. Prvi borbeni red ojačao je sa dve čete i jednim mitraljezom. I pored jake neprijateljske vatre prišli su na oko 300 metara njihovim rovovima. Zbog bliskosti naše pešadije, dejstvo artiljerije je bilo ograničeno. Major Živković je tražio da jedan top od Gugaljskog mosta dejstvuje u desno „u polovinu nagiba Loreta i na severne grebene Krstaca, severno od Belog kamena“.
U 17, 45 časova major Živković izveštava pukovnika Pavlovića da su mu sve čete u prvom borbenom rasporedu, osim jedne u rezervi. U sledećem izveštaju javlja da je neprijatelj jak i da se neće moći održati na položaju ukoliko ne dobije pomoć leve kolone. Navodi da mu je teško koordinirati radom četama III poziva zbog malobrojnog i slabog starešinskog kadra. Pukovnik Pavlović je naredio pukuvniku Jankuri da u toku noći uputi jednu kadrovsku četu na gredu „koja se od grebena Beloševac – Beli kamen spušta ka Bjelici… da izađe u visini desne kolone i uhvati što tešnju vezu… Na taj način napad će biti sa tri fronta.“
Komandant desne kolone produžio je oko 21 čas napad i oko 12 časova Beli kamen (kota 603) i kosa do Gugaljskog mosta su zauzeti. Prednji delovi su nastavili gonjenje neprijatelja do Morave, gde su zastali jer je neprijatelj porušio most kod Guglja.
Samostalna kolona Užičke brigade, pod komandom kapetana Živka Miloševića, stigla je na Moravicu severno od Arilja. Prešla je reku i preko Grdovića i Gorobilja stigla je u toku noći do Počeče. Šestog decembra, do 10 časova, zauzela je mostove na Đetinji.
Povlačenje neprijatelja
Razbijene Austrougarske trupe su napustile Požegu i žurno se povlačile ka Užicu. Komandant neprijateljskih trupa u boju na Krstacu bio je general-major Konopici, sa štabom u Požegi.
Naše trupe su se zadržale na Krstacu, sa prednjim delovima na Moravi i bataljonom samostalne kolone kod Počeče. Pobeda na Krstacu znatno je podigla moral naših trupa.
U boju na Krstacu, Užička brigada je imala: poginulih vojnika 115, ranjenih 238 i nestalih 19. Zarobljena su 2 oficira i 770 neprijateljskih vojnika. Poginulo je oko 190, a ranjeno oko 250 neprijateljskih vojnika.
Literatura:
Ivan S. Pavlović, Iz naše ofanzive 1914 – Boj na Krstacu iznad Požege 22. novembra 1914, Novi Sad, 1928.
Ostavite odgovor