Četvrti puk prvog poziva u balkanskim ratovima

2024-07-11

Borbe za konačno proterivanje Turaka sa Balkana započele su Prvim balkanskim ratom, koji je trajao od 25. septembra (8. oktobra) 1912. do 17. (30) maja 1913. godine. Na jednoj strani bile su članica Balkanskog saveza – Srbija, Bugarska, Grčka i Crna Gora, a na drugoj strani Osmansko carstvo.

Srbija je planirala da dejstvom glavnih snaga koje su činile tri armije, kosovskim, južnomoravskim i krivorečkim pravcem obuhvati i porazi tursku vojsku, za koju se pretpostavljalo da će biti koncentrisana na Ovčjem polju u Makedoniji. Ibarska vojska i Javorska brigada obezbeđivale su bok srpskim armijama.

Srbija, koja je imala oko 2.900.000 stanovnika, mobilisala je pod oružjem oko 360.000 vojnika. U operativnoj vojsci, prvog i drugog poziva, bilo je oko 286.000 vojnika.

Sprovedena je jedna od najuspešnijih mobilizacija i skoro svi obveznici su došli već prvog i drugog dana mobilizacije. Prijavilo se 20.000 ljudi više od planiranih. Od njih je formirano pet prekobrojnih pukova. U 3. (Drinskom) puku je bilo dosta Užičana.

Četvrti puk „Stevan Nemanja“

Četvrti puk „Stevan Nemanja“ bio je u sastavu Drinske divizije. Pored Užičana koji su bili u 4. puku Drinske divizije prvog i drugog poziva, jedna trećina Užičana bila je u redovima 17. puka prvog poziva u okiviru Drinske divizije.

Komandant 4. puka I poziva bio je potpukovnik Dragutin Dimitrijević Uča, a 4. puka II poziva potpukovnik Vilotije Marković. Komandant 4. puka III poziva, koji se prvi mobilisao za obezbeđenje granice ka Austrougarskoj, bio je potpukovnik Miljko Popović.

U ovom radu pažnja je uglavnom posvećena 4. puku prvog poziva koji je bio u sastavu Drinske divizije i 1. armije, koja je bila rešavajući faktor rata. Ne treba zanemariti ulogu 4. puka drugog poziva koji je dao veliki doprinos u zauzimanju Sandžaka i kontroli Kosova i Metohije, kao i 4. puka trećeg poziva koji je učestvovao u zauzimanju Nove Varoši i Priboja i naročito se istakao u Drugom balkanskom ratu u borbama na Vražjoj glavi i Strašnoj čuki, na srpsko-bugarskoj granici.

Četvrti puk prvog pozivaimaojeprvi sukob kod sela Lukarci na planini Rujan 20. oktobra. Naročitu hrabrost pokazao je kaplar četvrtog puka Spasoje Baćković, koji je oteo tursku zastavu i pod kišom kuršuma vratio se među svoje drugove. Za ovaj podvig odlikovan je Karađorđevom zvezdom.

Bitke kod Kumanova i Prilepa

Rešavajuća bitka Prvog balkanskog rata bila je na Kumanovu. Dunavska divizija I i Moravska divizija I imale su teške borbe i velike gubitke 23. oktobra. Sutradan se u borbu uključila i Drinska divizija pod komandom Pavla Jurišića Šturma. Na težištu napada divizije bio je 4. puk koji je imao zadatak da frontalno napada Zebrnjak, gde se nalazilo i komandno mesto Zeki paše, komandanta Vardarske armije. Osvajanjem Zebrnjaka praktično je razbijena turska odbrana i potencijalno dobijen rat.

Borci Četvrtog puka pred Kumanovsku bitku — **Vojnici 4. puka u bivku na Nikuljanskom visu, pred borbu na Kumanovu** / *Fotografije Narodni muzej Užice*

Posle bitke kod Kumanova, Turci su se utvrdili na planinskom masivu Babuni. Borbe su vođene od 3. do 5. novembra, a naročito žestoki sukobi vođeni su kod karaule Prisat. Uspešnim napadom 4. pešadijskog puka omogućen je napad 5. pešadijskog puka na turske položaje u rejonu Borule. Turski front je probijen i turska vojska je odbačena ka Prilepu.

Turci su se potom utvrdili na Alincima (Bakarno gumno), južno od Prilepa. Odbrana je bila oslonjena na jake prirodne prepreke, kao što je reka Beravica (Štavica) ispred samog fronta.

Izjutra, 6. novembra, Konjički izviđački bataljon i Drinska divizija bili su na otvorenom polju izloženi snažnom dejstvu turske artiljerije. Divizija je krenula napred i pukovi su napredovali uz podršku artiljerije. Nastupanje je išlo brzo do reke Beravice gde su zaustavljeni. U pripremi napada na utvrđene turske položaje uključila se celokupna artiljerija Drinske, Moravske i Konjičke divizije. Četvrti puk je zauzeo Kobel, a 17. puk Galamnik.

U izveštaju o gubicima Drinske divizije u borbi kod Prilepa navodi se da je poginulo 140, ranjeno 1.215 vojnika, a 151 vojnik vodio se kao nestao.

Bitoljska bitka

Novu odbranu Turci su organizovali ispred Bitolja. Drinska divizija I napadala je najbolje utvrđene turske položaje na Kiromarici. Nabujala i razlivena Šemnica jako je otežavala prelaz srpske pešadije.

Drinska divizija prešla je u opšti napad 18. novembra 2012 godine. Dva bataljona 4. puka napali su turske položaje u rejonu Kukurečana, ali su odbijeni uz osetne gubitke.

Oko podne bataljoni su uspeli da pređu reku. Zbog guste magle srpska artiljerija je počela dejstvo tek oko 16 časova. Tada je 4. puk krenuo u energičan napad. Odlučnim dejstvom Drinske i Moravske divizije prvog poziva razbijen je centar turske odbrane. Zauzimanjem Kiromarice i Kočišta vojnici Drinske divizije probili su front širine pet kilometara i na taj način praktično rešili bitoljsku bitku.

Turska Vardarska armija bila je u rasulu. Nije više imala ni podršku albanskog naroda. U takvoj situaciji Turci su zatražili primirje i ono je sklopljeno 3. decembra 2012. godine. Primirje nije u potpunosti poštovano. Osim sukoba sa Turcima srpski vojnici su bili izloženi i napadima Albanaca.

Opsada Skadra

Srpska vojska je sa oko 50.000 vojnika pomagala Bugarima u opsadi Jedrena i Crnogorcima u opsadi Skadra. Osim jedinica Drinske divizije drugog poziva, koje su u borbama za Skadar izgubile oko 1.800 vojnika, u pomoć su poslati i vojnici 5. i 17. puka Drinske divizije prvog poziva.

Završni napad na Skadar od strane srpske vojske nije izvršen zbog pritiska velikih sila, koje su 22. marta 1913. donele odluku o granicama Albanije u okviru koje se nalazi i Skadar.

Londonskim mirom, 30. maja 1913. godine, Srbiji je onemogućen izlazak na more. Srbija je tražila reviziju ugovora sa Bugarskom i teritorijalnu nadoknadu u Makedoniji.

Drugi balkanski rat

Na podsticaj Austrougarske i Nemačke, Bugarska je, bez objave rata, izvršila iznenadni napad na Srbiju 29/30. juna 1913. godine. U žestokim okršajima na Bregalnici, Zletovskoj reci i Krivoj Lakavici, na planini Serti i masivu Osogova, kod Đevđelije, Krivolaka, Štipa i Kočana, srpska vojska je odbila napade Bugara.

Hrabra četa Četvrtog puka — Prvi i 2. vod 4. čete 1. bataljona 4. puka „Stevan Nemanja“ (hrabra četa), sa komandirom kap. Mitrom
Mitrovićem, rez. ppor. Radomirom Dželebdžićem i narednikom N. Pantelićem. U ovoj četi su bili u
najvećem broju Zlatiborci.

Odlučujuća pobeda na Bregalnici

Drinska divizija pod komandom pukovnika Stevana Hadžića prva se našla na udaru bugarske 4. armije. Bugari su, nečujno noću, prešli reku Bregalnicu i pokušali da zarobe predstražne delove 4. užičkog puka, ali su dočekani puščanom vatrom i ručnim bombama.

Četvrti užički puk razvio se na centralnom delu odbrambenog fronta Drinske divizije na položajima Lozjanski rid – Ježevo brdo – Srednji rid, sa zadatkom da po svaku cenu brani te položaje i održava sigurnu vezu sa 5. pukom. Komandant 5. puka je bio potpukovnik Đura Dokić, rođen u Užicu, četvorostruki nosilac Karađorđeve zvezde.

Bugarski napad je privremeno zaustavljen,ali je ubrzo obnovljen još većom žestinom. Bugari su u talasima naletali. Zbog snažnog otpora, pre svega 4. i 17. puka, Bugari su pretrpeli osetne gubitke i već oko 10 časova na tom delu fronta potisnuti su ka Bregalnici.

Gonjenje neprijatelja nije preduzeto jer se neprijatelj vrlo dobro držao na oba krila divizije, gde je čak i potisnuo srpske pukove. Odbacivanjem 6. puka sa visova jugoistočno od sela Suševa, desnokrilni bataljon 4. užičkog puka doveden je u vrlo kritičnu situaciju. Grčevito je branio svoje položaje. Desetkovane trupe 4. bataljona izdržale su više uzastopnih naleta Bugara. Pomoć 3. puka, pod komandom potpukovnika Ivana Pavlovića, takođe Užičanina, stigla je u poslednjem trenutku. Posmatrajući neustrašivo nastupanje Piroćanaca, vojnici 4. puka su bacali kape uvis i oduševljeno klicali: “Živeli Piroćanci!.

Poraz Bugarske

Ovakvo držanje, pre svega boraca Drinske divizije, doprinelo je srpskoj pobedi na Bregalnici, čime je potencijalno dobijen i rat.

Bugarska je doživela potpun krah. Poraz je doživela i na grčkom ratištu. Turska je povratila Jedrene, a ulazak Rumunije u rat bio je završna faza bugarske agonije.

Ugovorom o miru potpisanim u Bukureštu 10. avgusta 1913. godine Srbija je dobila 39.000 kvadratnih kilometara teritorije, a broj stanovnika se popeo na oko 5.000.000.

Bugarski gubici u ovom ratu (poginuli, ranjeni i nestali) bili su oko 83.000, a srpski oko 41.000.

Povratak Četvrtog puka iz balkanskih ratova u Užice — **Povratak pobednika – ratnici 4. puka u Užicu po završetku balkanskih ratova**

Odlikovanja Karađorđevom zvezdom

Orden Karađorđeve zvezde 1. reda — Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima
I reda

Najhrabriji ratnici odlikovani su ordenom Karađorđeve zvezde. U opštini Užice i u gradu Užicu orden je dobilo 109 ratnika. U Zlatiborskom okrugu Karađorđevom zvezdom odlikovano je 329 ratnika.

Ovde podsećamo samo na neke poznatije učenike i profesore Užičke gimnazije nosioce Karađorđeve zvezde.

Vojvoda Petar Bojović je petostruki nosilac Karađorđeve zvezde. General Krsta Smiljanić je trostruki nosilac Karađorđeve zvezde. Brigadni general Jevrem V. Mihailović i major Dragomir S. Popović dva puta su odlikovani ovim visokim ordenom.

Nosioci ovog odlikovanja su i brigadni generali Jovan Aćimović i Panta Draškić, pukovnik Pavle Karimanović, potpukovnik Čedomir Zaharić, potpukovnik Simo Popović (otac legendarnog profesora istorije Užičke gimnazije Milana Popovića), potpukovnik Milivoje Savić, poslanik Kosta Spasojević, Andra Stanić, major, narodni poslanik i ministar i Miloš Trebinjac,narodni poslanik.