Драгиша Милосављевић

Историчар уметности.

Студирао је српскохрватски језик и југословенску књижевност и историју уметности. Завршио последипломске студије на социологији културе и уметности.  

Од 1992. до 2004. године био је директор Народног музеја у Ужицу.

Руководилац је више истраживачких пројеката из области историје уметности и градитељства, од којих се најзначајнијим сматрају истраживачко-конзерваторски и рестаураторски радови на манастиру Увац (Стубло, Чајетина) од 1994. до 1998. године.

Објавио је више од 100 научних радова, текстова и есеја из области историје, историје уметности, архитектуре, народног градитељства и књижевности.

Панорама Ужица

Монографије:

Мање познате иконе југозападне Србије (Прибој, 1989)

Сликарска заоставштина породице Лазовића (Прибој, 1990)

Стара црква у Ужицу (Ужице, 1991)

Црква брвнара у Дубу (Ужице, 1994)

Осаћански неимари (Београд-Прибој, 2000)

Манастир Увац – историја и судбина (Београд-Ужице-Прибој, 2000)

Сликари Лазовићи и њихово доба, (Ужице-Прибој-Бијело Поље, 2000)

Зограф Андрија Раичевић – епоха и дело (Прибој-Београд, 2005)

Средњовековни град и манастир Добрун (Прибој-Београд, 2006)

Изгубљена ризница манастира Милешеве (Београд, 2010)

Манастир Дубница и патријарх Гаврило Рашковић (Нова Варош, 2011)

Драган Веселиновић – наука као путоказ (Београд, 2014)

Влајко Брковић – заборављени неимар (Ужице, 2016)

Последњи чувари златиборске баштине – споменици традиционалног градитељства (Београд, 2018)

Штитково – историјско, духовно и културно наслеђе (Штитково-Ужице, 2019)

Осаћани – наслеђе генерацијског искуства (Ужице-Сребреница, 2019)

Милешева – осам векова трајања (Ужице, 2020)

„Солотник – истине и тајне средњовековног града“ (Бајина Башта, 2023)

Панорама Ужица

Поделите:

Места:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *