Formula plemenitosti – priča o Životi Vraniću

Piše Jelena Božović, urednica RTS

Prošlo je pola veka, a da se o udesu u Vinči i Životi Vraniću, užičkom gimnazijalcu i studentu fizike pred diplomskim ispitom, prvoj žrtvi radioaktivnog zračenja u Jugoslaviji, ne zna baš sve.

Retki su još oni koji znaju potpunu istinu, još ređi oni – koji su spremni da je podele sa drugima. Prvima je to nepotrebno podsećanje na niz nesrećnih okolnosti, a jednom čoveku, jedinom koji još može da posvedoči, bolna rana koju otvara svaka nevešta interpretacija, ali i želja da se ipak ne zaboravi – da ostane nauk.

Pre deset godina smo snimili dokumentarni film o akcidentu u Vinči, kada je 15. oktobra 1958. godine šest mladih naučnika ozračeno dozom koja je u Jugoslaviji bila nemerljiva.

Prvi put, pred kamere RTS-a, stao je svedok događaja, jedini spreman da govori o tom udesu u kome je izgubio najboljeg prijatelja, Životu Vranića, koji je kao student završne godine fizike, u Vinči radio svoj diplomski rad.

Priča nije samo o radijaciji, o nepostojanju sistema zaštite, priča je o humanosti Francuza, koji su, iako upozoreni da se ne može predvideti kako će to uticati na njihovo zdravlje ipak odlučili da tokom jednog bolnog zahvata, potpuno nepoznatim ljudima doniraju koštanu srž.

Priča je o timu francuskih lekara u pariskoj bolnici Kiri, predvođenih dr Žoržom Mateom, odlučili da probaju nemoguće – transplantaciju koja je tada bila tek u eksperimentalnoj fazi, svesni da će, inače mladi životi biti izgubljeni. To je i svedočanstvo o prvoj transplantaciji koštane srži u istoriji medicine, ali i prijateljstvima i kumstvima koja su potom nastala…

Trojica najvernijih Vranićevih prijatelja i kolega kojima je transplantacijom vraćen život, sačuvali su uspomenu na svog druga iz Mojsinja i onda, kada su njihovi prvi koraci u istraživanju nuklearne energije postali gotovo daleka prošlost.

Studenti Života Vranić i Radojko Maksić, bili su prvi pacijenti kojima je presađena koštana srž. Za Životu, koji je bio najviše ozračen, nije bilo spasa, ali je Radojka taj zahvat vratio u život. Bio je to podvig francuskih lekara, sa doktorom Mateom na čelu, ali i onih Francuza, donora koštane srži, koji su se dobrovoljno javili da pomognu.

Pomeranje granica saznanja i dostignuća često se u ljudskoj istoriji plaćalo životima. Ali, ako ima svoju cenu, ima i dug – da se oni koji su nas zadužili ne zaborave.