На стеновитим литицама југозападне Србије, у близини Пријепоља, први пут је један младунац сурог орла – величанствене грабљивице са црвене листе фауне Србије – опремљен сателитским одашиљачем. Тиме је започет нови ниво истраживања ове строго заштићене врсте.
Тим стручњака из Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду успешно је реализовао постављање специјалног уређаја, тешког свега неколико десетина грама, који не ремети природно понашање птице, али омогућава непрекидно праћење њеног лета, кретања, понашања и избора станишта.
– Захваљујући овом уређају, можемо знати тачно где се младунац налази, којом се брзином креће, да ли лети или мирује, а све то у реалном времену. То је за нас огроман помак у истраживању ове врсте, нарочито јер су прве четири до пет година живота сурих орлова до сада биле потпуна непознаница – каже др Драженко Рајковић из Института за мултидисциплинарна истраживања.
Уређај је монтиран помоћу специјалних тефлонских трака које не оштећују перје птице, а због минималне тежине (свега 2–3 одсто масе птице) орао га готово и не осећа. Ова иновативна метода користи се широм света у истраживањима великих грабљивица, а сада је први пут примењена и у Србији.
Овај подухват део је свеобухватног програма очувања и истраживања ретких врста који Институт реализује уз подршку Завода за заштиту природе Србије, Националног парка Тара, као и локалних еколошких организација попут “Јадовник – оаза нетакнуте природе”.
успешно је реализовао постављање сателитског одашиљача / Фото: РИНА
– Циљ нам је да разумемо како сури орао користи простор, која су му најважнија места за исхрану, гнежђење и одмор, и на основу тих сазнања осмислимо мере за очување врсте. Сателитско праћење ће трајати годинама и донети драгоцене информације које до сада нисмо имали – истиче др Стефан Скорић, помоћник директора за науку у Институту.
Сури орао (Aquila chrysaetos), који вековима господари висинама и тешко приступачним стенама, у Србији опстаје у ограниченом броју – процењује се да их има свега између 55 и 75 гнездећих парова. Највећи број налази се управо у западним деловима земље, док их у Војводини готово да и нема.
Од сада, један млади сури орао из Пријепоља више неће бити сам у својим небеским висинама – сваки његов лет, покрет и избор станишта биће део шире научне слике која може помоћи да ова племенита птица преживи изазове модерног доба и остане део нашег природног наслеђа.
(РИНА)
Оставите одговор