Šta je stres, kako se boriti i biti pobednik

Stres je reč koju sve češće možemo čuti iz okruženja, na televiziji, ima je na društvenim mrežama, portalima na internetu. Možda se i previše toga naziva stresom, pojam je postao takoreći bezobalan, beskrajan u ispunjenosti reakcijama na razne situacije.

U knjigama i studijama stres se različito definiše, ali u svom osnovnom značenju podrazumeva fiziološki i psihološki odgovor organizma na izazove ili situacije koje doživljavamo kao preteće ili previše zahtevne, odnosno stresne.

Opterećenje može biti fizičko ili emocionalno, tako da organizam reaguje mobilisanjem različitih resursa kako bi se suprotstavio tom izazovu.

Hormoni stresa, poput adrenalina i kortizola, oslobađaju se u telu, srce obično brže kuca, disanje se ubrzava, mišići su napeti, a pažnja se fokusira na rešavanje trenutnog problema.

Akutni i hronični stres

Dobro je znati i prepoznati šta je stres , kako biste mogli reagovati adekvatno i što uspešnije. Stres može biti kratkotrajan (akutni stres) ili dugotrajan (hronični stres).

Akutni stres može biti koristan u situacijama kada nam je potrebno da se brzo mobilizujemo i reagujemo. Tada koncentrišemo sve svoje potencijale da rešimo situaciju, otklonimo opasnost, eliminišemo problem, i sa olakšanjem konstatujemo da smo dobili još jednu bitku, kakve su u životu, pa i svakodnevno, sasvim normalne.

Pobedama, tačnije nadvladavanjem stresne situacije stičemo novo iskustvo, jačamo samopouzdanje i jednostavno postajemo sposobniji da se nosimo sa stresom ako ga doživljavamo kao normalan izazov.

Međutim, hronični stres, koji traje duže vreme, u kome smo žrtva još jedne bitke koju teško, sve teže ili nikako ne dobijemo, može imati negativne efekte po zdravlje, izazivajući probleme kao što su povećan rizik od bolesti srca, poremećaji sna, anksioznost, depresija i drugi.

Kako reagujemo na stres

Različiti ljudi reaguju na stres na različite načine. To zavisi od prirode ličnosti i posedovanja sposobnosti koje mogu biti efikasne u suočavanju sa stresnom situacijom. Ono što nekome predstavlja stresnu situaciju, nekom drugom može biti izazov, novi podsticaj za (samo)potvrdu sopstvenih sposobnosti.

I jednima i drugima važno je da nauče kako da se suprotstave stresu, da razviju sposobnosti ili sistem reakcija kojima mogu upravljati stresom, sve u cilju očuvanja svog fizičkog i mentalnog zdravlja.

Brojne su potencijalne stresne situacije, a manje punjača baterija organizma kojima se uspešnije možete suočiti sa tim izazovima. Ali je važno pravilno oceniti situaciju i reagovati na pravi način. U tome je tajna uspešnog reagovanja na stres.

Faktori nastajanja stresa

Radni pritisak je čest uzrok stresa, obično izazvan kratkim rokovima, složenim radnim zadacima, nedovoljnim poznavanjem metodologije i alata za njihovo rešavanje, ili zbog preteranih zahteva poslodavca.

Finansijski pritisak nastaje hroničnim nedostatkom novca, često i za tekuće troškove, zbog dugova, kredita koje treba servisirati, nesigurnosti zaposlenja ili nezaposlenosti.

Stalna trka s vremenom, ubrzani način života, nedostatak prilika za odmor i relaksaciju, hronični su problem modernog doba koji kod mnogih mogu izazvati stresne posledice.

Konflikti u porodici, problemi u partnerskim odnosima, razvod ili odvojenost mogu biti izvor emocionalnog stresa.

Različito reagujemo i na promene u okruženju, gužve, buku, zagađenje vazduha, što pored promena raspoloženja može uticati i na oboljevanje.

Dobro zdravlje je faktor kojim se lakše i uspešnije možete suočiti sa svakim izazovom. Ali osećaj zdravstvene ugroženosti ili prisustvo bolesti, u sebi, u porodici ili kod drage osobe, može u velikoj meri paralisati organizam i smanjiti snagu i efikasnost suočavanja sa problemima.

Nametnuti kolektivizam u kome dominiraju očekivanja okruženja vezanih za izgled, uspeh ili društveni status, mogu vas toliko tištati i dovesti u ozbiljnu stresnu situaciju, naročito ako niste dovoljno odlučni da zaštitite svoje izbore, saglasne prirodi vaše ličnosti.

Nije lako ni živeti u ovolikoj nestabilnosti, egzistencijalnoj, političkoj, globalnoj, koju bombardovanje paničnim, lažnim i destruktivnim informacijama iz medijskog prostora dodatno narušavaju. Nesigurnost i anksioznost su česta posledica te agresivnosti.

Kako se boriti protiv stresa

Za širi front uspešnog ishoda borbe protiv stresa važno je pravilno razumevanje sveta i života oko nas, svest da nijedno vreme nije bilo idealno. Uvek je bilo ratova, kriza i bolesti i tako će zadugo i ostati. Svi imaju i svoje individualne probleme i svako se bori koliko može.

Zato i vi, prepoznavajte izazove, ocenite koliko zaista imaju neposredne veze s vama da biste ih skalirali na lestvici rizika. A onda prema vašim individualnim odlikama i potrebama gradite strategiju suočavanja sa stresnim situacijama kojih će uvek biti.

Vama će možda pomoći nešto od sledećeg:

• više vežbanja da skrenete misli i gradite bolju energiju;
• odmarajte se i spavajte dovoljno;
• relaksirajte se dubokim disanje, opuštanjem mišića i pozitivnim mislima;
• bolje organizujte vreme i rasporedite prioritete;
• izaberite realne ciljeve a ne one kojima niste dorasli;
• družite se sa ljudima pozitivne energije;
• nađite neki hobi;
• aktivnost koju volite…

Ako nije dovoljno, potražite stručnu pomoć od lekara i terapeuta.

Mogu vam pomoći vežbe meditacije i mindfulness-a da smanjite anksioznost i nagradite sebe lepim emocijama koje će vam ulepšati misli i dane.

Sve ovo za novu pobedničku energiju i snagu da gurate najvažniji zadatak, a to je da živite život jer je jedan i može biti lep.