Историја
Последице НАТО агресије 1999. године у ужичком крају
НАТО агресија на Савезну Републику Југославију почела је 24. марта и трајала је 78 дана, до 10 јуна 1999. године. Агресија је изведена без сагласности Савета безбедности Уједињених нација, супротно одредбама Повеље УН и међународног права. Агресији НАТО-а претходили су неуспешни преговори у француском граду Рамбујеу код Париза, са циљем потписивања мировног споразума између Савезне… (види цео чланак)
Ужичка република – епопеја херојства и страдања
Пише др Маријана Т. МРАОВИЋ Борба 300 партизанских бораца Радничког баатаљона на Кадињачи, за одбрану Ужичке републике 1941. године, један је од највећих подвига у току Народно-ослободилачке борбе у Другом светском рату. У историји српског народа 1941. једна је од преломних година, а обележили су је окупација и распад Краљевине Југославије, устанак против окупације, који… (види цео чланак)
Битка на Кадињачи
Када је крајем новембра 1941. било јасно да се Ужице и Ужичка република не могу одбранити, Тито је послао Раднички батаљон на Kадињачу да Немце задржи, толико дуго док се не изврши евакуација Врховног штаба, рањеника и ратног материјала из Ужица. Борбу на Кадињачи водио је Раднички батаљон Ужичког партизанског одреда, уз помоћ две чете… (види цео чланак)
Ужичка војска 1914. године
На почетку Првог светског рата Српска војска мобилисана је у три армије и Ужичку војску. Врховни командант војске био је регент Александар Карађорђевић, начелник Генералштаба војвода Радомир Путник, а његов помоћник генерал Живојин Мишић. Према подацима које наводи историчар Радивоје Папић у књизи „Ужичка војска и Четврти пук 1914“, мобилисано је више од 400. 000… (види цео чланак)
Седморица са Дрине
Аустроугарска је објавила рат Краљевини Србији 28. јула 1914. године, чиме је почео Први светски рат. Прва аустроугарска офанзива на Србију позната је као Церска битка од 12. до 24. августа 1914. на широком простору Западне Србије. Главне операције одвијале су се у сливу реке Јадар, а потом на планини Цер и реци Дрини, где… (види цео чланак)
Јуначка одбрана на Цигли 21/22. августа 1914. године
Код некадашње карауле Цигла у Јабланици, коју мештани зову Бијела Глава, 21/22. августа 1914. године сукобиле су се јединице надмоћнијег 16. корпуса 6. аустро-угарске армије и Лимског одреда. Након жестоке борбе ратници Лимског одреда, Ужичке војске и добровољци успели су да зауставе окупаторе у операцијама на почетку Првог светског рата. Међу изгинулим ратницима Српске војске… (види цео чланак)
Бој на Крстацу одлучујући за ослобођење ужичког краја 1914. године
У оквиру Колубарске битке 1914. године, бој на Крстацу изнад Пожеге (22. новембра по старом календару) 5. децембра, био је одлучујући за ослобођење ужичког краја у првој години Великог рата. Ужичка бригада у саставу Ужичке војске одиграла је кључну улогу у том боју. Четвртог децембра увече командант Ужичке бригаде примио је наређење од команданта Ужичке… (види цео чланак)
Четврти пук првог позива у балканским ратовима
Борбе за коначно протеривање Турака са Балкана започеле су Првим балканским ратом, који је трајао од 25. септембра (8. октобра) 1912. до 17. (30) маја 1913. године. На једној страни биле су чланица Балканског савеза – Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора, а на другој страни Османско царство. Србија је планирала да дејством главних снага… (види цео чланак)
Ужице од Априлског рата до Ужичке републике 1941.
Већ после пар дана Априлског рата 1941. године опште расуло је захватило целу Југославију. Кроз Ужице су се повлачиле, у нереду, јединице 5. и 6. армије. Колоне разбијене војске Краљевине Југославије и избеглица, кретале су се према Босни и Црној Гори. У Ужицу је владао прави хаос. У зору 15. априла на домаку града огласили… (види цео чланак)
Партизанска фабрика оружја и муниције у Ужицу 1941
По уласку партизанских снага у Ужице 24. септембра 1941. године организована је производња у предратној фабрици оружја и муниције у Крчагову. Фабрика је почела ра ради 1. маја 1928. године у касарни „Стефан Немања“ у Крчагову, након што је оснивач Јакоб Пошингер, у сарадњи са војском и владом Краљевине Југославије, преселио фабрику из Крања у… (види цео чланак)
Битка на Кајмакчалану – Ужичани из 4. пука у првим редовима
Пише Игор Гојковић Током једне од највећих епопеја наше ратне историје, 30. септембра 1916. српска војска освојила је врх Кајмакчалана, чувену коту 2525. Те суботе 30. септембра 1916. године, био је 19. дан крваве битке на Кајмакчалану. Са грчке територије нападала је Дринска дивизија пуковника Крсте Смиљанића, а на полукружној планинској греди са доминантним висовима… (види цео чланак)
Чајетина и Златибор – некад и сад
Чајетина се први пут помиње почетком 19. века у дефтерима, турским пореским књигама. У тим списима помиње се један хан на самом почетку златиборског платоа у којем су се сачекивале, чајиле, кириџије да би у групи прешли преко Златибора који је тада био опасан због дивљих звери и хајдука. Управо због тог чекања, или чајења,… (види цео чланак)
