Употреба витамина Д као додатка исхрани је специфична, с обзиром на начин како наше тело производи овај витамин и колико исхрана може задовољити потребу организма за витамином Д. Управо се ту крије одговор на питање зашто коришћење витамина Д као додатка исхрани треба пажљиво размотрити и уз консултацију са вашим лекаром.
За разлику од других додатака исхрани, с којима се често претерује, а нарочито под утиском или боље рећи притиском рекламних савета који подстичу коришћење суплемената, витамин Д спада у мању групу суплемента чија би употреба могла бити оправдана.
Витамин Д је есенцијални нутријент који игра важну улогу у одржавању здравља тела. Постоји неколико различитих облика витамина Д, а два најважнија су витамин Д2 и витамин Д3.
Зашто долази до мањка витамина Д?
Бројни су фактори ризика који воде смањивању потребних количина витамина Д у организму. Главни су неадекватна исхрана и мањак физичке активности, који су опет последица неке сталне журбе, недостатка времена за основне ствари, стресних ситуација које покваре дан и слично.
Витамин Д се ствара у организму под утицајем сунца и уносом кроз исхрану.
Проблем са излагањем сунцу носи неке друге ризике који негативно утичу на здравље. УВБ зраци који су неопходни у процесу стварања витамина Д постају опасни због изазивања других обољења, пре свега на кожи. Провести на сунцу до пола сата три пута недељно сматра се довољним за добијање довољне количине витамина Д. То не делује тешко изводиво, али су сметње честе – облачно време, загађење ваздуха, заузетост дневним обавезама, отежано кретање код старијих особа, остајање у кући (а од сунца кроз прозор нема вајде).
Исхрана понекад није решење јер се њоме уноси мали проценат потреба за витамином Д. Потребне су приличне количине неке намирнице да би задовољиле дневну потребу за витамином Д у организму. Риба је посебно богата витамином Д.
Зато се сматра оправданим да витамин Д и још неке “критичне” витамине треба уносити као додатке исхрани. То треба чинити у консултацији са лекаром који ће, зависно од вашег здравственог стања и специфичних потреба одредити количине витамина Д који можете уносити као додатак исхрани.
Колико витамина Д је дневна потреба организма?
Препоручене дневне дозе витамина Д расту са годинама, тако да за децу до 18 година износе 400 IU, а за старе особе 800 IU. У средњем добу то је око 600 IU. Терапијске дозе су веће и њих одређује лекар према индивидуланој потреби особе.
Често потребе нису задовољене и онда је употреба суплемента неопходна, зато што недостатак витамина Д може бити узрочник бројних медицинских стања и болести. Кључну улогу има у одбрани организма тако што утиче на активацију имуног система. Штити од вируса и бактерија, а смањује и могућност настанка малигних болести и дијабетеса.
Утиче на ресорпцију калцијума и фосфора у цревима и изузетно је важан за здравље зуба и костију. Последица је рахитис код деце, а код старијих доводи до смањене густине костију и остеопорозе.
Недостатак витамина Д може да штети срцу и да изазива кардиоваскуларне болести. Утиче на смањење отпорности организма код других обољења.
Симптоми недостатка витамина Д
Најчешћи симптоми дефицита витамина Д су:
- недостатак снаге,
- осећај умора,
- честе инфекције,
- опадање косе,
- бол у мишићима и костима,
- промене на кожи.
Да би се стање са витамином Д поправило могу се узимати суплементи у виду таблета и капи. Таблете су добре јер се лакше контролише количина коју узимате. Узимањем таблета или капи може се десити да добијете вишак витамина Д, што такође није пожељно јер може изазвати мучнину, повраћање.
Препорука је да се витамин Д узима заједно са витамином К2 зато што су добра комбинацина којом витамин Д подржава апсорпцију калцијума, а витамин К2 преноси калцијум кроз организам.
За довољне количине витамина Д у организму најбоље је да комбинујете уравнотежену исхрану, редован али безбедан боравак на сунцу и употребу препоручене дозе додатака исхрани.
Оставите одговор