Зрнца умотворина и искре живота
Књига „Старовлашка ризница“ Драгољуба Гагричића у новопокренутој библиотеци „Огњиште“ Истраживачко-издавачког центра „Стари Влах“, доноси зрнца и руковети народног стваралаштва. На 220 страница књиге сабране су 420 анегдота, 340 пословица, око 2.000 изрека, више од 260 загонетки и 300 клетви.
Ово је више него успешан покушај да се за поколења сачувају бисери народног духа, помало скрајнуто или заборављено благо из предања и народног памћења, што се још понегде преноси с колена на колено и што је записано са усана даровитих казивача, током пет деценија дугог ауторовог новинарског стажа, при сусрету и виђењима у врлетима и варошима Старог Влаха.
О начину живота и бистрини народних врела сведоче анегдоте, шеретлуци, догодовштине, шале – кратке приче шаљивог или сатиричног карактера са духовитом поентом… По форми кратке и једноставне, садрже драмске елементе, са кратком експозицијом и дијалогом и завршавају се комичним обртом, досетком на крају. Мисао им је тачна и убојита, па једна реченица може бити ефектнија од читавих страница.
За ове слике живота и времена, у којима се читају карактерне црте и преламају судбине, најзаслужнији су старовлашки шерети. Отресити, лукави и довитљиви изданци обичног света, изврсни познаваоци менталитета, без оловке и рачунаљке, на свом рабошу читају небеске и животне прилике и прате свакодневницу јунака – од чобана и ратара, планинки и снаша, дрвосеча и шумара, па рабаџија, одборника, до свештеника, чиновника и власти. На кантар времена узимају породичне и друштвене прилике, неспоразуме и ломове, мотре како се сналазе и довијају и с лакоћом, али без зле намере и тешких речи – успевају да исмеју све наше заблуде, накарадости, примитивизме, острашћености, да горка искуства преокрећу у врцаве искре и наравоученија.

У Старим Влаху се одувек оскудевало у многу чему, изузев у оном вековном – бистрини ума и чистоти језика. Изданци народне мудрости казују о менталитету и духу краја, а у наслеђу посебно место припада пословицама и изрекама. Ови избрушени драгуљи богатством и снагом речи саопштавају животно искуство које не застарева или им је у народном говору врцава мисао својеврсно сведочење о животу.
Пред читаоцима су и данас готово заборављене загонетке – народне умотворине чија врста мисаоно-говорне игре, често збуњујућег питања, захтева одговор. У народу се чују и клетве, обично изречене у љутњи, уз веровање у моћ речи и покушај одбране од зла, неправде, одрођених и однарођених …
Део народног блага на страницама књиге „Старовлашка ризница“ нас подсећа и колико је данас бирократски језик продро у све поре живота, изобличио и покварио драж нашег чистог народног језика. С друге стране, штампање књиге у едицији „Огњиште“ отвара врата и осталим ауторима, сакупљача умотворина , охрабрује их. Јер „на топлом огњишту ватра се брзо распали“.

Оставите одговор