Zrnca umotvorina i iskre života

Knjiga „Starovlaška riznica“ Dragoljuba Gagričića u novopokrenutoj biblioteci „Ognjište“ Istraživačko-izdavačkog centra „Stari Vlah“, donosi zrnca i rukoveti narodnog stvaralaštva. Na 220 stranica knjige sabrane su 420 anegdota, 340 poslovica, oko 2.000 izreka, više od 260 zagonetki i 300 kletvi.

Ovo je više nego uspešan pokušaj da se za pokolenja sačuvaju biseri narodnog duha, pomalo skrajnuto ili zaboravljeno blago iz predanja i narodnog pamćenja, što se još ponegde prenosi s kolena na koleno i što je zapisano sa usana darovitih kazivača, tokom pet decenija dugog autorovog novinarskog staža, pri susretu i viđenjima u vrletima i varošima Starog Vlaha.

O načinu života i bistrini narodnih vrela svedoče anegdote, šeretluci, dogodovštine, šale – kratke priče šaljivog ili satiričnog karaktera sa duhovitom poentom… Po formi kratke i jednostavne, sadrže dramske elemente, sa kratkom ekspozicijom i dijalogom i završavaju se komičnim obrtom, dosetkom na kraju. Misao im je tačna i ubojita, pa jedna rečenica može biti efektnija od čitavih stranica.

Za ove slike života i vremena, u kojima se čitaju karakterne crte i prelamaju sudbine, najzaslužniji su starovlaški šereti. Otresiti, lukavi i dovitljivi izdanci običnog sveta, izvrsni poznavaoci mentaliteta, bez olovke i računaljke, na svom rabošu čitaju nebeske i životne prilike i prate svakodnevnicu junaka – od čobana i ratara, planinki i snaša, drvoseča i šumara, pa rabadžija, odbornika, do sveštenika, činovnika i vlasti. Na kantar vremena uzimaju porodične i društvene prilike, nesporazume i lomove, motre kako se snalaze i dovijaju i s lakoćom, ali bez zle namere i teških reči – uspevaju da ismeju sve naše zablude, nakaradosti, primitivizme, ostrašćenosti, da gorka iskustva preokreću u vrcave iskre i naravoučenija.

U Starim Vlahu se oduvek oskudevalo u mnogu čemu, izuzev u onom vekovnom – bistrini uma i čistoti jezika. Izdanci narodne mudrosti kazuju o mentalitetu i duhu kraja, a u nasleđu posebno mesto pripada poslovicama i izrekama. Ovi izbrušeni dragulji bogatstvom i snagom reči saopštavaju životno iskustvo koje ne zastareva ili im je u narodnom govoru vrcava misao svojevrsno svedočenje o životu.

Pred čitaocima su i danas gotovo zaboravljene zagonetke – narodne umotvorine čija vrsta misaono-govorne igre, često zbunjujućeg pitanja, zahteva odgovor. U narodu se čuju i kletve, obično izrečene u ljutnji, uz verovanje u moć reči i pokušaj odbrane od zla, nepravde, odrođenih i odnarođenih …

Deo narodnog blaga na stranicama knjige „Starovlaška riznica“ nas podseća i koliko je danas birokratski jezik prodro u sve pore života, izobličio i pokvario draž našeg čistog narodnog jezika. S druge strane, štampanje knjige u ediciji „Ognjište“ otvara vrata i ostalim autorima, sakupljača umotvorina , ohrabruje ih. Jer „na toplom ognjištu vatra se brzo raspali“.