Litice moćnog kanjona Drine, trećeg po dubini na svetu (posle kanjona Kolorada i reke Tare), uzdigle se usred divljine duž izuzetnog plovidbenog puta. On vodi po nestvarno zelenoj boji vode, po kojoj su nekad Drinu zvali Zelenika, preko vodene granice iz Srbije u BiH. Ovo je jedna od retkih međa koje putnici prelaze sa zadovoljstvom i bez čekanja.
Plovi se turističkim brodom „Grizli”, dok pogled krstari po drinskim krajolicima, staništima retkih biljaka i životinja, po srednjovekovnim utvrđenjima, prostorima nenarušenim civilizacijom.
Za ovo jedinstveno krstarenje turisti pokazuju sve veće interesovanje. Celodnevni izlet počinje u Perućcu i plovi se sve do kamene ćuprije u Višegradu, između dva nacionalna parka (NP „Tara” u Srbiji i NP „Drina” u Republici Srpskoj), uz povratak u Perućac. Na toj plovidbi dugoj 104 kilometra u oba smera, uživa se u lepoti prirode, staništima retkih biljnih i životinjskih vrsta, ušću reke Žepe u Drinu, najužem delu okomitog kanjona.
Od Perućca do Višegrada
Turističkim brodom „Grizli“ zaljubljenici u reku Drinu krstare od 2017. godine. Prevezao je „Grizli” do sada hiljade putnika, domaćih i iz celog sveta.
Bajinobaštanska agencija „Taraturs”, koja je obeležila 20 godina uspešnog rada, upravo je zbog ove svoje misije već dva puta nagrađivana „Turističkim cvetom”, vodećom nagradom našeg turizma. Ovo rečno krstarenje, pre svega zahvaljujući znanju, višegodišnjem trudu i upornosti ljudi iz „Taratursa”, postalo je brend zapadne Srbije.
Beli „Grizli“
Moćni beli „Grizli”, 23 metra dugačko plovilo, najveće na jezeru Perućac, registrovano je za 140 putnika. Program krstarenja se zna: celodnevni izlet kreće ukrcavanjem na Perućcu oko devet izjutra i plovi se tri i po sata kroz kanjon (52 kilometra) do Višegrada.
Neko bi rekao da je puno, ali lepota ovih krajeva ubrzava protok vremena. Putnici ističu da su osećaj sedenja na gornjoj palubi i ispijanje kafe u srcu kanjona nešto nemerljivo, doživljaj za nezaborav.
U Višegradu je pauza od dva i po sata. Tu se obilaze znamenitosti, a gosti imaju vremena i za porciju ćevapa, a baklava će im zasladiti izlet koji po sadržajima može da parira putovanjima u nekim poznatim svetskim destinacijama. Povratak je tokom popodneva. Brod u Perućcu pristaje u predvečerje, oko pola sedam.
Putnici sa svih meridijana
Goran Glišić, vlasnik turističke agencije „Taraturs” i broda „Grizli”, nesvakidašnji rukovodilac koji je ujedno i mornar na brodu, ističe da je dosadašnjih sedam sezona plovidbe (od početka aprila do kraja oktobra) prošlo uz veliko zadovoljstvo gostiju.
– Putnici sa broda izlaze kao prijatelji, obogaćeni jednim, kako kažu, neverovatnim iskustvom. To je svakako razlog što sve češće među putnicima viđamo nama poznata lica onih koji se ponovo odlučuju za plovidbu. Do sada smo imali turiste iz 45 država sa svih meridijana, a mi se trudimo da budemo ambasadori ovih naših krajeva: Srbije, Republike Srpske, BiH, Drine, Tare – kaže Goran Glišić.
Plovidba kroz dva nacionalna parka
Tokom plovidbe putnici imaju vodiča koji im detaljno opisuje lokacije koje prolaze. Dotaknu se u pričama, naravno, i istorije, ovdašnjih nacionalnih parkova, Andrića, Kusturice, Andrićgrada…
– Plovi se područjima dva nacionalna parka, NP „Tara” u Srbiji i NP „Drina” u Republici Srpskoj. Vide se i manji kanjoni: rečice Dervente, Crnog potoka, Neveljskog i Kameničkog potoka, te kanjon Brusničkog potoka koji je i prirodna granica između Srbije i BiH. Naravno, „šlag na tortu” je moćni kanjon Drine s potpunom divljinom i 26 kilometara bez ljudi, sela, puteva. Krstari se pored ušća reke Žepe u Drinu, poznatog mesta gde je nekad davno stajao Most na Žepi. Takođe se prolazi i pored spomen-kompleksa Stari Brod, gde se u Drugom svetskom ratu zbio strašan zločin ustaša, u kome je pobijeno više od 6.000 srpskih žena i dece. Na kraju plovidbe je višegradska ćuprija na Drini, kameni most Mehmed-paše Sokolovića ili Bajice Nenadića. Ta građevina iz 16. veka još prkosi zubu vremena, nacionalni je spomenik BiH, pod zaštitom Uneska – navodi Nedeljko Stamenić iz Agencije „Taraturs”.
Branko Pejović (Politika)
Ostavite odgovor